Урбанистичко-архитектонске методе и модели заштите градова од емисије суспендованих честица

Abstract

Почетак новог миленијума карактеришу процеси глобализације који стимулишу и катализују повећање антропогених активности, што као резултат захтева висок ниво архитектонске урбанизације простора. Константан развој и урбанизација простора прати изражену миграцију људи из руралних у урбане средине, резултујући тако потребу и захтев за растом броја стамбених и пословних простора, и тиме њихову изградњу. Активности које се одвијају током архитектонских процеса и материјали који се користе утичу на загађење ваздуха, земљишта, водних тела и стандарда комфора, вибрације, буке... XXI век на глобалном нивоу у први план доноси изазове заштите животне средине, где се издваја кључно питање загађења ваздуха као сфере са најмањим фокусом истраживања у току претходних деценија. Загађење ваздуха се посматра као глобална епидемија изазвана хемијским и биолошким агенсима, суспендованим честицама и другим контаминантима, што доводи до штетних утицаја на животну и изграђену средину и по здравље човека. Утицај који урбане трансформације и архитектонске активности имају на животно и изграђено окружење може изазвати веома хазардне ефекте и здравствене ризике. У архитектонској сфери као нове кључне загађујуће супстанце у животној средини – амбијенталном ваздуху, настале при урбаним трансформацијама, које имају јединствену способност да сорбују друге контаминанте на високо развијеној површини идентификоване су као суспендоване честице. Константан проблем појава високих концентрационих нивоа суспендованих честица у амбијенталном ваздуху архитектонског порекла, утицао је на развој мера и специфичних модела митигације. Истраживање у оквиру докторске дисертације прати генерисање, емисију и детекцију суспендованих честица архитектонског порекла на селектованим репрезентативним локацијама на примеру Новог Сада. Основни проблем истраживања поставља питање применљивости модела и метода превенције и митигације суспендованих честица на нивоу града Новог Сада и у Републици Србији.

Početak novog milenijuma karakterišu procesi globalizacije koji stimulišu i katalizuju povećanje antropogenih aktivnosti, što kao rezultat zahteva visok nivo arhitektonske urbanizacije prostora. Konstantan razvoj i urbanizacija prostora prati izraženu migraciju ljudi iz ruralnih u urbane sredine, rezultujući tako potrebu i zahtev za rastom broja stambenih i poslovnih prostora, i time njihovu izgradnju. Aktivnosti koje se odvijaju tokom arhitektonskih procesa i materijali koji se koriste utiču na zagađenje vazduha, zemljišta, vodnih tela i standarda komfora, vibracije, buke... XXI vek na globalnom nivou u prvi plan donosi izazove zaštite životne sredine, gde se izdvaja ključno pitanje zagađenja vazduha kao sfere sa najmanjim fokusom istraživanja u toku prethodnih decenija. Zagađenje vazduha se posmatra kao globalna epidemija izazvana hemijskim i biološkim agensima, suspendovanim česticama i drugim kontaminantima, što dovodi do štetnih uticaja na životnu i izgrađenu sredinu i po zdravlje čoveka. Uticaj koji urbane transformacije i arhitektonske aktivnosti imaju na životno i izgrađeno okruženje može izazvati veoma hazardne efekte i zdravstvene rizike. U arhitektonskoj sferi kao nove ključne zagađujuće supstance u životnoj sredini – ambijentalnom vazduhu, nastale pri urbanim transformacijama, koje imaju jedinstvenu sposobnost da sorbuju druge kontaminante na visoko razvijenoj površini identifikovane su kao suspendovane čestice. Konstantan problem pojava visokih koncentracionih nivoa suspendovanih čestica u ambijentalnom vazduhu arhitektonskog porekla, uticao je na razvoj mera i specifičnih modela mitigacije. Istraživanje u okviru doktorske disertacije prati generisanje, emisiju i detekciju suspendovanih čestica arhitektonskog porekla na selektovanim reprezentativnim lokacijama na primeru Novog Sada. Osnovni problem istraživanja postavlja pitanje primenljivosti modela i metoda prevencije i mitigacije suspendovanih čestica na nivou grada Novog Sada i u Republici Srbiji.

The beginning of the new millennium is characterized by globalization processes that stimulate anthropogenic activities, which as a result request a high level of architectural urbanization of space. The necessity for constant development and urbanization is characterized by the distinct migration of people from rural to urban environments, thus creating the need and demand for the construction of the numerous residential and business objects. The activities during the architectural processes and the materials used affect the pollution of air, soil, water bodies and comfort standards (noise). The 21st century on a global level brought in the focus environmental protection challenges, where the issue of air pollution stands out as the sphere with the least attention in previous decades. Air pollution is seen as a global pandemic caused by chemical and biological molecules, as well as suspended particles, leading to harmful effects on the environment and human health. The impact that urban transformations and architectural activities have on the living and built environment can cause very harmful effects and health risks. The key polluting substances in the environment created during urban transformations, which have the ability to sorb other polluting substances on their surface, are identified as suspended particles. The frequently occurring problem of suspended particles high concentrations in the ambient air of architectural origin impacted the development of mitigation measures and models. In order to ensure the measures effectiveness and models utilization for the reduction of suspended particles created during architectural transformations, regulations, laws and supplementary legal measures have been prepared as support. It is determined that the building generates and emits suspended particles throughout whole construction cycle. The research within the doctoral dissertation investigates the emission of suspended particles created during the architectural and urban transformations. The focal problems of the research are the possibilities for suspended particles prevention and mitigation models and methods applicability and utilization in the city of Novi Sad and in the Republic of Serbia.