Јевреји на Косову и Метохији 1918-1941
Jews in Kosovo and Metohija 1918-1941
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Резиме: Косметски Јевреји су се у периоду између два светска рата нашли у новооснованој
држави која је баштинила различите етничке, конфесионалне, језичке, културне,
политичке и економске елементе, где су институционални и друштвени живот водиле
много бројније и јаче јеврејске заједнице, такође разноврсне по свом пореклу и ритуалу.
Услед уласка у нову државну творевину, јеврејске општине на Космету стале су под
заједнички централни кров у земљи оличен у институцији Савеза јеврејских вероисповедних
општина Краљевине СХС / Југославије. У југословенској држави, косметски Јевреји су по
први пут у својој историји уживали потпуну равноправност пред законом и државним
установама, не бивајући ограничени у остварењу грађанских и људских права и слобода,
остварујући једнакост са осталим поданицима земље и припадницима признатих
вероисповести. Златно доба југословенског јеврејства омогућило им је живот пуним
плућима, а гарантоване слободе брз процват и значајан напредак на економском,
...
културном, друштвеном и политичком пољу. По први пут стечена слобода политичког
деловања, уродила је неспутаном националном оријентацијом отелотвореној у зачећу и
развоју ционистичких организација и садржаја. Живот у новој држави довео их је у ближи
и интензивнији однос са својим сефардским сународницима из других делова заједничке
домовине, као и са ашкенским Јеврејима који су им дотле били непознати и по много чему
туђи и далеки. По службеној потреби, државни органи премештали су многе школоване и
стручне Ашкеназе у просветне, здравствене, судске, војне и друге установе на тлу
Космета, чију ће функционалност и пословни успех умногоме унапредити. Међу
ашкенаским дошљацима на Космету нашао би се и понеки белоемигрант кога је талас
револуције и грађанског рата у Русији избацио на југословенску обалу.
Косметски су се Јевреји традиционално бавили трговином и занатством,
наслеђујући породични посао од родитеља, што се наставило и унутар југословенског
поретка. Трговачко и занатско пословање било је скромног обима, углавном је било речи о
ситној трговини, велетрговци су били скоро неприметни. Међуратно раздобље је међутим,
донело прегршт нових сектора привређивања у које су се отиснули и малобројни јеврејски
појединци. Демократско уређење и капиталистичко устројство условило је ницање првих
банкарских установа на овом сиромашном и неразвијеном подручју, чије су профитабилне
интересе и исплативост улагања препознали многи бољестојећи приштински и
косовскомитровачки Јевреји, постајући акционарима неколицине банака основаних у
поменутим градовима. Велики прилив становништва са стране, првенствено чиновничког
слоја, отворио је по први пут и пословну перспективу рентирања стамбених објеката, па
ће се неки јеврејски власници већег броја некретнина тога типа, окренути и издавању
непокрентог иметка. Рудно богатство Космета, те обнова рударства и његово
постављање на модерне темеље у овом периоду, резултирало је и укључивањем појединих
јеврејских личности у процесе ископавања рудног блага, његове сепарације, обраде и
пласирања сировина, прерађевина и готових производа на домаће и инострано тржиште.
Могућност стицања високошколског образовања на домаћим и страним универзитетима,
усмерио је поједине косметске Јевреје на слободна занимања, те ће професионалну
каријеру градити у лекарским или апотекарским позивима.
На Космету су постојале две јеврејске општине, чији је рад покривао и уређивао све
сегменте друштвеног живота заједнице и штитио интересе колективитета. Статути
општина одређивали су правила њиховог устројства и сфере надлежности. Изабране
управе општина биле су задужене за доношење буџета, руковођење администрацијом,
вршење преписке са другим јеврејским органима у земљи и државним институцијама,
обезбеђивање свих духовних потреба, социјалну делатност и друге активности.
Косметски Сефарди су били дубоко религиозни и строго привржени очувању традиције и
обичаја својих предака, иако су се међу омладином назирали процеси вестернизације и
еманципације и на том пољу. Водећи верски празници су редовно обележавани, а у
свакодневној исхрани се стриктно водило рачуна о кашруту. Верском животу верника
услуге су пружали многи локални и рабини ангажовани са стране, религијска служба
одвијала се у синагогама, а сепулкрални ритуали на јеврејским гробљима. Ово је уједно био
период када су косметски Јевреји најмасовније приступали секуларном образовању, а
делимично друштвено ослобођење захватило је и женски свет, који је наилазио на све мање
забране у отварању ка спољном окружењу. Жене су се ангажовале у раду локалних
грађанских удружења, а поједине самостално одлучивале о брачном избору. Са препрекама
и осудама унутар породице и заједнице су се суочавале онда када би се определиле за
нејеврејског партнера, у чему се огледала њихова непотпуна самосталност и неједнак
третман и положај у односу на јачи пол. Истовремено, жене су биле главни стожери,
чувари и трансфери јеврејске традиције, обичаја и културног наслеђа, које су сходно родној
улози баштиниле кроз читав животни циклус. Живот окренут ка спољној средини
неминовно је водио ка овладавању државног и језика локалне средине, те су готово сви
косметски Јевреји били полиглоте, које су уз матерњи и језике свога завичаја, владали и
међународним језицима ученим у школским клупама. Употреба савремених медија и улазак
у културно-забавне тековине своје епохе, отворио је врата све дубљем продирању српског
језика у њихове животе, који ће озбиљно претити детронизацији матерњег језика у
редовима младог нараштаја.