Значај одређивања броја супресорских ћелија мијелоидног порекла у крви и микроциркулацији тумора код болесника са карциномом плућа

Abstract

Епидемиолошки подаци за карцином плућа указују на то да се ради о веома агресивном малигнитету. Карцином плућа има значајaн утицај и на квалитет живота и на радну способност оболелих. Због тога карцином плућа захтева брзо постављање дијагнозе, како би оболели одмах започели са адекватном терапијом, што зависи од фазе болести, хистопатолошког типа тумора, налаза imaging метода и туморских маркера, генских анализа и имунских тестова. На основу свега прописује се адекватна терапија која представља комбинацију хируршког лечења, зрачне терапије и/или хемиотерапије, биолошке и циљане терапије у зависности од клиничког стадијума болести (11) и општег стања пацијента (енг. Eastern Cooperative Oncology Group - ECOG - статус пацијента). Стадијум болести одређује се према TNM класификацији (енг. T-primary tumor, N-regional lymph nodes, M-distant metastasis - TNM) (11). Око 25-40% карцинома плућа су ресектабилни у тренутку постављања дијагнозе, а свега 20% од њих има ограничену болест у време када се подвргавају хируршком лечењу. Зато је важно да се дијагноза постави док је карцином плућа још увек ограничен на једно плуће и ресектабилан, како би се болест могла хируршки лечити. Када настану метастазе, регионалне или удаљене, лечење је далеко теже, неизвесније и најчешће са лошом прогнозом