Утицај континуираног аеробног физичког вежбања на морфолошке и физиолошке промене током трудноће

Abstract

Трудницама које су здраве, без медицинских или акушерских компликација, препоручује се свакодневно физичко вежбање у трајању од најмање 30 минута. Циљ истраживања јесте квантитативни приказ утицаја КАФВ, лаким до умереним интензитетом, на морфолошке и физиолошке промене које имају утицаја на здравствено стање труднице и рађање здравог новорођенчета. Систематским прегледом литературе одабране су научне студије које представљају јединицу анализе, а које задовољавају постављене критеријуме за квантитативну анализу и обраду екстрахованих података. Приликом претраживања коришћене су две базе података (“Pubmed” и “Scopus”). Година публиковања није била ограничавајући фактор. Начин селекције индивидуалних студија приказан је у “PRISMA” дијаграму. Мета-анализом из укупно 20 индивидуалних студија издвојено је 3116 трудница које су рандомизоване у две групе. Труднице из експерименталне групе биле су физички активне (ФАТ). Труднице из контролне групе биле су седентарне (СТ) и нису вежбале током трудноће. Од примарних исхода испитиване су: укупна телесна маса, начин и гестациона недеља порођаја, Апгар оцена и порођајна тежина новорођенчета. Од секундарних исхода испитиване су: телесна маса и индекс телесне масе пре вежбања, артеријски крвни притисак и учесталост појаве најчешћих обољења. Резултати овог квантитативног истраживања показују да континуирано аеробно физичко вежбање није имало негативан утицај на укупни добитак телесне масе (ФАТ 12,4±3,9; СТ 14,5±4,9). Резултати показују да не постоји статистички значајна разлика између група по учесталости превременог порођаја (p=0,563) и трајању трудноће (p=0,059). Резултати показују да физички активне труднице имају мањи ризик за порођај царским резом у односу на седентарне 0,77 (95 % CI; 0,60; 0,99). Такође, резултати показују да не постоји статистички значајна разлика између физички активних и седентарних трудница у вредностима Апгар оцена (p=0,232; p=0,365) и порођајној тежини новорођенчета (p=0,264). Физички активне труднице имају нижи ризик за развој хипертензије (52%) и прееклампсије (76%), док за развој гестацијског дијабетеса мелитуса ризик је подједнак (50%). Овом мета-анализом добијени су резултати који показују да континуирано аеробно физичко вежбање током другог и трећег триместра (12 недеља, 3 пута недељно, 35-60 минута дневно) нема негативног утицаја на морфолошке и физиолошке промене током трудноће код физички активних трудница.

Pregnant women who are healthy without medical or obstetric complications are advised to exercise for at least 30 minutes. The aim of this study is a quantitative presentation of the effects of continuous aerobic physical exercise, light to moderate intensity, on morphological and physiological changes that affect the health of a pregnant woman and the birth of a healthy newborn A systematic review of the literature selected scientific studies to represent the unit of analysis and met the criteria for quantitative analysis and processing of extracted data. Two databases (“PubMed” and “Scopus”) were used in the research. The year of publication was not a limiting factor. The selection method of individual studiesis shown in the “PRISMA” diagram. A meta-analysis from a total of 20 selected studies identified 3116 pregnant women who were randomized into two groups Pregnant women in the experimental group were physically active (FAT). Pregnant women from the control group were sedentary (ST) and did not exercise during pregnancy. As for the primary outcomes, the values examined: total body weight, mode and gestational age of birth, Apgar score, and birth weight of the newborn. As for the secondary outcomes, the values examined: body weight and body mass index before exercise, arterial blood pressure and the incidence of the most common diseases. The results of this quantitative study show that continuous aerobic physical training did not adversely affect the total body weight gain (EG 12.4±39; KG 14.5±4.9). The results show that there is no statistically significant difference between the groups by frequency of preterm birth (p=0.563) and to the duration of pregnancy (p=0.059). The results show that physically active pregnant women have a lower risk of caesarean delivery compared to sedentary ones 0.77 (95% CI; 0.60; 0.99). In addition, the results show that there is no statistically significant difference between physically active and sedentary pregnant women when it comes to the Apgar scores (p=0.232; p=0.365) and the birth weight of the newborn (p=0.264). Physically active pregnant women have a lower risk of developing hypertension (52%) and preeclampsia (76%), whereas for the development of gestational diabetes mellitus, risk is equal (50%). This meta-analysis yielded results showing that continuous aerobic physical exercise during the second and third trimesters (12 weeks, 3 times per week, 35-60 minutes per day) had no adverse effect on morphological and physiological changes during pregnancy in physically active pregnant women.