Kvantitativne i kvalitativne promene proteinskog graška (Pisum sativum L.) od formiranja do žetvene zrelosti semena

Abstract

U cilju utvrđivanja kvantitativnih i kvalitativnih promena proteinskog graška od formiranja do žetvene zrelosti semena, postavljen je poljski ogled na eksperimentalnom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima. Ispitivanja u poljskim uslovima obavljena su tokom tri vegetacione sezone, od 2010. do 2012. godine. Poljski ogled postavljen je po randomiziranom blok sistemu u četiri ponavljanja sa slučajnim rasporedom parcela. Veličina osnovne parcele bila je 18 metara kvadratih (6 x 3 m). Razmak između redova u parcelama bio je 20 cm, tako da je svaka parcela imala 15 redova, a razmak između parcela iznosio je 1 m. Ispitivanja su izvršena na deset najrasprostranjenijih sorti proteinskog graška u Srbiji: NS Junior, Jantar, Timo, Trezor, Javor, Dukat, Jezero, Kristal, Angela i Partner. Ispitivane sorte svrstane su u 5 grupa. Po dve sorte pripadale su jednoj grupi, a grupe su formirane na osnovu: tipa porasta stabla (indeterminantan i determinantan), tipa lista (običan i afila), dužine vegetacije, krupnoće semena, načinu korišćenja biljke (kombinovano ili isključivo za zrno). Masa semena linearno se povećavala od prvog do trećeg roka žetve, kada je iznosila 7,55 g. Dnevno povećanje mase semena po biljci u ovom periodu iznosio je 0,5 do 0,6 g. Povećanje mase semena nastavilo se do četvrtog roka žetve, ali je intenzitet povećanja bio značajno manji. U četvrtom roku žetve prosečna masa semena iznosila je 8,42 g, a dnevni prirast iznosio je oko 0,2 g. U petom roku žetve prosečna masa semena iznosila je 8,54 g, a u poslednjem, šestom roku iznosila je 8,40 g. Sadržaj vlage u semenu proteinskog graška bio je najviši u prvom roku žetve, prosečno je iznosio 64,6%. Sadržaj vlage u semenu eksponencijalno se smanjivao sve do poslednjeg roka žetve, kada je prosečno iznosio 12,3%. Pri tome, intenzitet smanjenja sadržaja vlage u semenu značajno se razlikovao između rokova žetve. Najmanje smanjenje u sadržaju vlage u semenu bilo je između prvog i drugog roka žetve od 6,3%, kao i između petog i šestog roka, kada je iznosilo 8,2%. Prosečan dnevni gubitak vlage iz semena proteinskog graška, u navedenim intervalima, iznosio je 1,6%, odnosno 2,0%. Intenzitet odavanja vlage iz semena između drugog i trećeg roka (10,1%) bio je vrlo sličan kao i između četvrtog i petog roka žetve (10,2%). Dnevni gubitak vlage iz semena proteinskog graška, u ovim intervalima, iznosio je 2,5%. Najintenzivnije smanjenje sadržaja vlage u semenu bilo je između trećeg i četvrtog roka žetve 17,5%. Dnevni gubitak vlage iz semena proteinskog graška, u navedenom intervalu, iznosio je 4,4%. Najveći prosečan prinos zrna ostvaren je kod srednje ranih sorti determinantnog porasta stabla, bez obzira na tip lista. Prosečan prinos semena sorte Kristal (afila tip lista) iznosio je 5078 kg/ha, a kod sorti običnog tipa lista, Javor i Dukat 4989 kg/ha, odnosno 4846 kg/ha. Najmanji prinos semena ostvaren je kod kasnostasnih sorti indeterminantnog porasta stabla, namenjenih kombinovanom iskorištavanju (krmazrno), NS Junior (2717 kg/ha) i Jantar (2690 kg/ha). Energija klijanja semena, na nivou ogleda, povećavala se sa kasnijim rokovima žetve, od 39,2% (u prvom roku žetve) do 77,7% (poslednji, šesti rok). Međutim, intezivno povećanje energije klijanja semena utvrđeno je do četvrtog roka žetve, odnosno do sadržaja vlage u semenu od oko 30%. Prosečna klijavost semena takođe se povećavala sa odlaganjem roka žetve, od 53,5% u prvom roku žetve do 93,7% u poslednjem roku. Slično kao i kod energije klijavosti, najintenzivnije povećanje klijavosti bilo je do četvrtog roka žetve i sadržaja vlage u semenu od oko 30%. Međutim, pri ovakvom sadržaju vlage nemoguće je obaviti mehanizovanu žetvu graška. Između četvrtog i petog roka žetve, klijavost semena povećavala se za oko 10%, a vlaga semena iznosila je 20%. Zbog toga se ovaj rok može preporučiti kao optimalni rok za žetvu sorti determinantnog porasta stabla. Optimalni rok žetve za kasnostasne sorte indeterminantnog porasta stabla je na sredini između petog i šestog roka žetve pri sadržaju vlage semena od oko 15%. Datum