Термини soma и sarks у контексту формирања новозаветне антропологије - историјат, семантичка и компаративна анализа
The terms soma and sarks in the context of forming the new testament anthropology : historical, semantic and comparative analysis
Докторанд
Vešović, MilosavМентор
Loma, AleksandarЧланови комисије
Bulović, IrinejJelić, Vojislav
Todorović, Darko
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Предмет овога рада су термини σῶμα и σάρξ, развој њихових употреба и значења
те, поврх свега, њихов прворазредни значај у Новом Завету. У примени на човека,
своју заједничку основицу, изабрани термини се већ од Хомера сучељавају, затим
кроз своју историју каткад делимично, а каткад потпуно поклапају и на крају
омеђеног историјског тока за ово истраживање, у Новом Завету, разграничавају и
на карактеристичан начин диференцирају. Због те њихове непрекинуте узајамности
на антрополошком плану, термини σῶμα и σάρξ су у овом раду заједно
подвргнути филолошкој анализи, што је у крајњој линији допринело да се и
појединачно боље сагледају. Премда изабрани термини имају дугу и богату
семантичку историју и занимљив развојни пут од почетка писане предаје, њихове
новозаветне употребе су ипак од прворазредног значаја, будући да се на њима
темељи сасвим нова и веома упечатљива новозаветна слика човека, што им је
најзад обезбедило и значајну улогу у хришћанској теолошкој терминологији.
Развој значења т...ермина σῶμα и σάρξ изложен је у овом раду почев од
етимолошких претпоставки о њиховом изворном облику и значењу, преко њихових
употреба у претхришћанској хеленској књижевности и делима хеленизованих
Јевреја, све до њихове појаве у Новом Завету.
Семантички развој изабраних термина бива систематски пропраћен на
бројним потврдама, уз главно настојање да се у правој мери сагледа како и када су
се мењале њиховe употребe и значења, поготову приликом преласка из једне у
другу књижевну традицију, те како се у крајњем исходу развио њихов изузетан
значај, при чему је главно тежиште истраживања на њиховој новозаветној појави.
Из спроведене анализе произлази закључак да термини σῶμα и σάρξ
разматрани кроз три семантичко-историјска пресека нису толико мењали значење
колико контекст у којем се јављају и значај који у датом контексту добијају, пре
свега антрополошки. Тај значај достиже свој врхунац управо с појавом Новог
Завета, где изабрани термини постају универзалне и дотад ненаговештене
антрополошке ознаке и модели.