Епидемиолошке значајности малигних неоплазми на Косову и Метохији
Epidemiological significances of malignat disease on Kosovo i Metohija
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Увод. Mалигне неоплазме су други узрок умирања становништва у развијеним земљама и први узрок умирања у земљама у развоју. Циљ истраживања био је утврђивање основних епидемиолошких карактеристика малигних неоплазми у српском и неалбанском становништву на територији Аутономне Покрајине (АП) Косово и Метохија (КиМ). Материјал и метод. Примењена је дескриптивна епидемиолошка студија. Ретроспективно су анализирани подаци за период 2004-2013. године. Примењена је регресиона анализа и израчунаван је линеарни тренд. Резултати: У посматраном периоду од 2004 - 2013. године укупно је забележено 1708 новооболелих од малигних неоплазми 1027 (60%) мушкараца и 681 (40%) жена. Просечна годишња нестандардизована стопа инциденције износила је 117,92 на 100 000 становника. Утврђен је статистички значајан пораст тренда годишњих нестандардизованих стопа инциденције малигних неоплазми у српском и неалбанском становништву (y=8,184x=72,91, R2=0,808). Пораст нестандардизованих стопа инциденције био је статист...ички значајан (y=11,85x+105,6, R2=0,808). Постоји континуиран пораст нестандардизованих стопа инциденције код мушкараца и он је статистички значајан (y=7,957x +58,93, R2=0,793). Статистички значајан пораст тренда инциденције утврђен је и код жена (y=3,897x+46,66, R2=0,778). Највећи број новооболелих био је старости од 50 до 69 година. Старији од 69 година су чинили једну трећину свих новооболелих, а мање од 1% чинили су млађи од 19 годинаНа првом месту као узрок оболевања од малигних неоплазми становништва био је немеланомски рак коже са учешћем од 17,8%, на другом рак плућа са 11,8% и на трећем рак мокраћне бешике са 10,3%. Највећи број новооболелих био је са територије јужног дела АП КиМ 579(33,9%), затим следе Косовска Митровица 397(23,2%), Лепосавић 373(21,8%), Звечан 206(12,1%) и Зубин Поток 153(9%). Укупно је умрло 1108 особа, 591 (53,34%) мушкараца и 517 (46,66%) жена. Просечна годишња нестандардизована стопа мортлитета износила је 76,5 на 100 000 становника. Водећи узроци умирања мушкараца били су рак плућа, рак дебелог црева и рак простате, а жена рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева. Утврђен је статистички значајан пораст тренда морталитета малигнихнеоплазми (y=5,7659x+44,789, R2=0,9025). Статистички значајан пораст тренда морталитета утврђен је и код мушкараца (y=4,745x+33, R2=0,863) и код жена (y=3,606x+31,86, R2=0,92). Закључак. Ово је прва епидемиолошка студија малигних неоплазми у срспском и неалбанском становништву на територији АП КиМ, после 1999. године. У периоду 2004-2013. утврђен је континуирани пораст броја новооболелих мушкарца и жена и забележен је статистички значајан пораст трендова нестандардизованих стопа инциденције и морталитета. Трендови инциденције и морталитета показују тенденцију раста и у наредном периоду. Мушкарци су у просеку 1,5 пута више оболевали од жена. Немеланомски рак коже био је први узрок оболевања, затим рак плућа и рак мокраћне бешике. Водећи узроци умирања мушкараца били су рак плућа, рак дебелог црева и рак простате. Жене су највише умирале од рака дојке, рака грлића материце и рака дебелог црева. Неопходно је формирање регистра за рак за АП КиМ као хитно спровођење мера примарне и секундарне превенције, спровођење скрининга у циљу смањивања преваленције фактора ризика за малигне неоплазме и смањивање морталитета становништва.