Сумрак америчког ума у драмама на отвореном друму Стива Тешића и блуз за Месију Артура Милера
The closing of the american mind in on the open road by Steve Tesich and resurrection blues by Arthur Miller
dc.contributor.advisor | Лончар Вујновић, Мирјана | |
dc.creator | Шошкић, Радоје В. | |
dc.date.accessioned | 2018-03-09T09:26:37Z | |
dc.date.available | 2018-03-09T09:26:37Z | |
dc.date.available | 2020-07-04T13:52:37Z | |
dc.date.issued | 2017 | |
dc.identifier.uri | https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/9213 | |
dc.identifier.uri | eteze.pr.ac.rs | sr |
dc.description.abstract | Докторска теза „Сумрак америчког ума у драмама На отвореном друму Стива Тешића и Блуз за Месију Артура Милера“ замишљена је као херменеутичка анализа социјалних и политичких драмских комада двојице великана савремене америчке драме – Артура Милера и Стива Тешића, иначе рођеног Ужичанина који је емигрирао у Америку када му је било четрнаест година. Окосницу рада представља тумачење двије драме, На отвореном друму (1992) и Блуз за Месију (2002), у којима поменути аутори драматизују сумрак америчког друштва у виду моралног, интелектуалног и духовног пропадања проузрокованих подмуклом идеологијом капитализма и корпоративном моћи. Ликови у Милеровим и Тешићевим комадима оваплоћење су интелектуално-политичко-психолошких проблема савременог америчког друштва. Они симболизују крајњи облик духовног вртлога и моралне тромости који су покренути бјекством од слободе као позива који им је Бог упутио, губитком додира с другим људским бићима и с природним поретком ствари. Посебан акценат теза ставља на фаустовску душу западњачке цивилизације која је, потпомогнута некритичком вјером у аутоматски напредак и Рационализмом који је изумио надмоћну мегамашину, усмјерена на освајање свјетске власти и опсијењена тоталном доминацијом. Узрок таквог обрасца дјелања лежи у склапању пакта западњачке цивилизације са демонским силама, ђаволом, док су посљедице таквог чина несагледиве – губитак душе и култ антиживота, антисврхе, антиреда, антиумјетности.Осим тога, теза, подвлачећи важност „историјског чула“ (критичког чула) као концепта који наглашава нераскидиву везу између прошлости и садашњости, објашњава разлоге који су навели двојицу поменутих драматичара да на прелазу у XXI вијек напишу комаде о Исусовом Другом доласку. Драматизујући поновно убијање Исуса, Тешић и Милер настоје показати да свеколико зло настаје из жеље да човјек побјегне како не би себи признао да је одговоран. Исус се у њиховим драмским текстовима појављује се као архетип људскoг цјеловитог бивства, чије сакаћење или занемаривање осујећује развој човјекове личности, која ни у ком случају није завршена датост, него човјеков задатак и идеал.Усљед давања примата прагматичном, калкулативном разуму који с људским бићима рачуна као са потрошним средствима, умјесто унутрашњем гласу савјести којој треба да служе, код већине ликова из Милерових и Тешићевих социјалних и политичких драма долазе до изражаја трагичне посљедице несразмјера између духа и осјећања, растући јаз између церебрално-интелектуалне функције и афективно-емоционалног искуства, јаз између мишљења и осjећања, духа и срца – што је главна одлика интелектуализма модерне егзистенције. У тези се посебно истиче значај етичке традиције у дјелима мислилаца који су се бавили проблематиком „дисоцијације сензибилитета“, у којој се посебно истичу Хамваш, Пинтер, Бонд, Франкл, Достојевски, Толстој, Фром, Бауман, Де Ружмон, Мамфорд, Берђајев и други, на коју се Милер и Тешић надовезују. Хронолошким приступом теза, такође, тумачи поменуте драме у свијетлу њихове критике америчког друштва орјентисаног на максималну потрошњу и бјесомучну и бескрајну забаву који га бацају у морални нихилизам и отупјелост. Критикујући америчку културу (неангажованости, дисконтинуитета и заборава) која је пасивно одустала од лингвистичких и интелектуалних алатки помоћу којих би се могла носити са свом сложеношћу стварности и како би могла разлучивати опсјену од стварности, аутори нуде алтернативне обрасце трагања за истином и општим добром. Напосљетку, неумољивом детерминизму, техницизму који нужно води до обезличавања и колективизму који минира аутономију човјека и тако уско каналише његово дјелање, теза супротставља хуманистичка становишта која су дубоко субверзивна у односу на анонимне корпоративне силе и моћнике, и која у средиште људског бивства стављају љубав, а не борбу за опстанак. | sr |
dc.language.iso | scc | sr |
dc.publisher | Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултет | sr |
dc.rights | openAccess | en |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ | |
dc.source | Универзитет у Приштини [Косовска Митровица] | sr |
dc.subject | Артур Милер | sr |
dc.subject | Стив Тешић | sr |
dc.subject | фаустовска душа Америке | sr |
dc.subject | губитак душе | sr |
dc.subject | сумрак ума и морално | sr |
dc.subject | Исус | sr |
dc.subject | култура опсјене | sr |
dc.subject | техницизам | sr |
dc.subject | љубав као принцип реда. | sr |
dc.subject | духовно | sr |
dc.subject | физичко | sr |
dc.subject | природно пропадање | sr |
dc.title | Сумрак америчког ума у драмама на отвореном друму Стива Тешића и блуз за Месију Артура Милера | sr |
dc.title.alternative | The closing of the american mind in on the open road by Steve Tesich and resurrection blues by Arthur Miller | en |
dc.type | doctoralThesis | en |
dc.rights.license | BY | sr |
dcterms.abstract | Lončar Vujnović, Mirjana; Šoškić, Radoje V.; Sumrak američkog uma u dramama na otvorenom drumu Stiva Tešića i bluz za Mesiju Artura Milera; | |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/61244/radoje_soskic_dd.pdf | |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/61245/izvestaj_radoje_soskic.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/61244/radoje_soskic_dd.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/61245/izvestaj_radoje_soskic.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_9213 |