Економска слобода као показатељ привредног раста европских земаља

Abstract

Економска слобода представља право сваког појединца да привређује, располаже и управља својим радом и имовином. Она подразумева минималну интервенцију државе која се огледа првенствено у заштити основних својинских права, као и спровођењу и ефикасности закона при извршење уговора. Сви остали сегменти привредних токова морају бити растерећени државног уплитања и препуштени деловањима на тржишту. Како би се чврстим емпиријским доказима поткрепило теоријско становиште да је економска либерализација корисна за постизање економског раста, неопходно је дату квалитативну категорију квантификовати и учинити је мерљивом и упоредивом. Херитејџ фондација (енгл. Heritage Foundation) већ више од две деценије прати степен економског либерализма у готово свим државама света и на основу тога у кооперацији са Вол Стрит Журналом (енгл. Wall Street Journal) сваке године издаје извештај о стању економске слободе у свету заснован на Индексу економске слободе. Индекс економске слободе састоји се од десет елемената груписаних у четири основна стуба економске слободе: 1) Владавина закона, коју чине подиндекси Заштита својинских права и Слобода од корупције, у оквиру којих се анализира независност судства, ефикасност спровођења закона и уговора, као и присутност корупције у свим сегментима друштва; 2) Ограничења владе, прати стање Фискалне слободе кроз висину пореских оптерећења и обим Јавне потрошње у посматраним државама; 3) Ефикасност регулације представља стуб економске слободе посвећен аспектима Слободе пословања, Слободе рада и Монетарној слободи којима се мере обим бирократским ограничења у поступку пословних процеса, степен регулација на тржишту рада као и стабилност цена формираних на тржишту; 4) Стуб Отворености тржишта, изражен Слободом трговине, Слободом инвестиција и Финансијском слободом посвећен је испитивању отворености и заступљености међународног промета роба, услуга и новца као и присутности страних и домаћих инвеститора и финансијских институција, који обављају пословање независно од контроле државе. Дати индекс и његове категорије примењене су у оквиру дисертације како би се детерминисао утицај економске слободе на економски раст у оквиру 43 земље европског подручја, дефинисаних од стране Херитејџ фондације, посматраних у периоду од 1995. до 2014. године. Претходна истраживања утврдила су да агрегатни индекс економске слободе не мора нужно бити прецизан показатељ привредног раста одређених земаља те да је често неопходно извршити спецификацију оних аспеката економске слободе који одређују достигнути обим економске активности у посматраним земљама. Наше аспирације су ишле у том правцу да дефинишемо да ли равноправна, усклађена, избалансирана примена свих аспеката економске слободе доводи до економске експанзије у Европским земљама, или су у питању поједини сегменти који су више детерминишући за одабрано подручје. Уз помоћ дескриптивне статистике, анализе главних компонената, кластер, корелационе и панел анализе као и Грејнџеровог теста каузалности истражене су све релације у односу између економске слободе и економског раста на одабраном узорку земаља, како би се установило да ли је економска слобода показатељ привредног раста Европских земаља. Резултати до којих се дошло на основу вршења независних анализа упућују на закључак да се издвојило седам од укупно десет компонената економске слободе као детерминанти или показатељи економског раста у оквиру европског подручја. Свеобухватни индекс показао је да утиче на економски раст земаља Европе, док промена економске слободе није исказала дате особине. Најдоминантније изражене компоненте које су се истакле као значајне у истраживањима помоћу различитих метода анализе у оквиру дисертације су oбе компоненте стуба Владавине закона, Својинска права и Слобода од корупције као и компонента Слобода пословања. Ови резултати упућује на значај и важност постојања ефикасне правне државе, у којoj се закони спроводе промптно и без изузетка, ефикасне регулативе коју не гуши гломазна бирократија оптерећена корупцијом. Закључак је да уређење ових аспеката друштвеног и економског живота мора имати приоритет наспрам одређених и конкретних економских мера, политика и стратегија за достизање економског напретка, али и да се пун учинак може остварити синергијом свих чинилаца економске слободе.

Ekonomska sloboda predstavlja pravo svakog pojedinca da privređuje, raspolaže i upravlja svojim radom i imovinom. Ona podrazumeva minimalnu intervenciju države koja se ogleda prvenstveno u zaštiti osnovnih svojinskih prava, kao i sprovođenju i efikasnosti zakona pri izvršenje ugovora. Svi ostali segmenti privrednih tokova moraju biti rasterećeni državnog uplitanja i prepušteni delovanjima na tržištu. Kako bi se čvrstim empirijskim dokazima potkrepilo teorijsko stanovište da je ekonomska liberalizacija korisna za postizanje ekonomskog rasta, neophodno je datu kvalitativnu kategoriju kvantifikovati i učiniti je merljivom i uporedivom. Heritejdž fondacija (engl. Heritage Foundation) već više od dve decenije prati stepen ekonomskog liberalizma u gotovo svim državama sveta i na osnovu toga u kooperaciji sa Vol Strit Žurnalom (engl. Wall Street Journal) svake godine izdaje izveštaj o stanju ekonomske slobode u svetu zasnovan na Indeksu ekonomske slobode. Indeks ekonomske slobode sastoji se od deset elemenata grupisanih u četiri osnovna stuba ekonomske slobode: 1) Vladavina zakona, koju čine podindeksi Zaštita svojinskih prava i Sloboda od korupcije, u okviru kojih se analizira nezavisnost sudstva, efikasnost sprovođenja zakona i ugovora, kao i prisutnost korupcije u svim segmentima društva; 2) Ograničenja vlade, prati stanje Fiskalne slobode kroz visinu poreskih opterećenja i obim Javne potrošnje u posmatranim državama; 3) Efikasnost regulacije predstavlja stub ekonomske slobode posvećen aspektima Slobode poslovanja, Slobode rada i Monetarnoj slobodi kojima se mere obim birokratskim ograničenja u postupku poslovnih procesa, stepen regulacija na tržištu rada kao i stabilnost cena formiranih na tržištu; 4) Stub Otvorenosti tržišta, izražen Slobodom trgovine, Slobodom investicija i Finansijskom slobodom posvećen je ispitivanju otvorenosti i zastupljenosti međunarodnog prometa roba, usluga i novca kao i prisutnosti stranih i domaćih investitora i finansijskih institucija, koji obavljaju poslovanje nezavisno od kontrole države. Dati indeks i njegove kategorije primenjene su u okviru disertacije kako bi se determinisao uticaj ekonomske slobode na ekonomski rast u okviru 43 zemlje evropskog područja, definisanih od strane Heritejdž fondacije, posmatranih u periodu od 1995. do 2014. godine. Prethodna istraživanja utvrdila su da agregatni indeks ekonomske slobode ne mora nužno biti precizan pokazatelj privrednog rasta određenih zemalja te da je često neophodno izvršiti specifikaciju onih aspekata ekonomske slobode koji određuju dostignuti obim ekonomske aktivnosti u posmatranim zemljama. Naše aspiracije su išle u tom pravcu da definišemo da li ravnopravna, usklađena, izbalansirana primena svih aspekata ekonomske slobode dovodi do ekonomske ekspanzije u Evropskim zemljama, ili su u pitanju pojedini segmenti koji su više determinišući za odabrano područje. Uz pomoć deskriptivne statistike, analize glavnih komponenata, klaster, korelacione i panel analize kao i Grejndžerovog testa kauzalnosti istražene su sve relacije u odnosu između ekonomske slobode i ekonomskog rasta na odabranom uzorku zemalja, kako bi se ustanovilo da li je ekonomska sloboda pokazatelj privrednog rasta Evropskih zemalja. Rezultati do kojih se došlo na osnovu vršenja nezavisnih analiza upućuju na zaključak da se izdvojilo sedam od ukupno deset komponenata ekonomske slobode kao determinanti ili pokazatelji ekonomskog rasta u okviru evropskog područja. Sveobuhvatni indeks pokazao je da utiče na ekonomski rast zemalja Evrope, dok promena ekonomske slobode nije iskazala date osobine. Najdominantnije izražene komponente koje su se istakle kao značajne u istraživanjima pomoću različitih metoda analize u okviru disertacije su obe komponente stuba Vladavine zakona, Svojinska prava i Sloboda od korupcije kao i komponenta Sloboda poslovanja. Ovi rezultati upućuje na značaj i važnost postojanja efikasne pravne države, u kojoj se zakoni sprovode promptno i bez izuzetka, efikasne regulative koju ne guši glomazna birokratija opterećena korupcijom. Zaključak je da uređenje ovih aspekata društvenog i ekonomskog života mora imati prioritet naspram određenih i konkretnih ekonomskih mera, politika i strategija za dostizanje ekonomskog napretka, ali i da se pun učinak može ostvariti sinergijom svih činilaca ekonomske slobode.

Economic freedom is the right of every individual to work, possess and manage his/her business and property. It implies minimal state intervention, which is reflected primarily in the protection of property rights, as well as the implementation of the law and providing an efficient legal system capable of enforcing contracts. All other segments of economic flows must be free from the interference of state and left to market forces. In order to provide empirical evidence supporting the theoretical view that economic liberalization is beneficial for economic growth, it is necessary to quantify the qualitative variable - economic freedom - and make it measurable and comparable. For more than two decades, the Heritage Foundation has been monitoring the degree of economic liberalism for nearly all countries in the world, and, jointly with the Wall Street Journal, they issue the annual report on the state of economic freedom, as measured by the Index of economic freedom. This index consists of ten subcategories grouped into four pillars of economic freedom: 1) Rule of law, that contains sub-indexes that measure the protection of Property rights and Freedom from corruption, by analyzing judicial independence, efficiency of legal system and enforcement of contracts, as well as the presence of corruption in all segments of society; 2) Government’s limitations, monitors the degree of Fiscal freedom in regards to the amount of the tax burden and Government spending in the observed countries; 3) Regulatory efficiency is the pillar of economic freedom pertaining to Business freedom, Labor and Monetary freedom, that measure the size of bureaucratic limitations in business procedures, the extent of regulation in the labor market as well as the stability of the market prices; 4) Market openness, that involves Trade freedom, Investment freedom and Financial freedom, examines the openness and presence of international trade in goods, services and currencies as well as the existence of foreign and domestic investors and financial institutions that perform financial operations independently from government control and interference. The Index and its sub-categories were used in this dissertation to determine the impact of economic freedom on economic growth for 43 countries in Europe, over the period from 1995 to 2014. Past research has documented that the aggregate Index of economic freedom is not always an accurate indicator of economic growth and that it is often necessary to make adjustments in the choice of aspects of economic freedom that are the principal drivers of economic activity. Our investigation is aimed at determining whether a coordinated and balanced implementation of all elements of economic freedom leads to economic expansion in European countries, or some individual forces are more important determinants of economic growth. To determine whether economic freedom drives economic growth in the European countries, we used descriptive statistics, principal component analysis, clustering, correlation and panel analyses and Granger causality tests to explore all possible relationships between economic freedom and economic growth. The results indicate that seven out of ten subcategories of economic freedom were found as determinants of economic growth in the European area. We show that economic freedom affects economic growth in the European countries, while the change in economic freedom was not such a successful predictor. The most dominant components as found by various statistical methodologies are both sub-categories of the Rule of law pillar -- Property rights and Freedom from corruption -- as well as Business freedom. The results demonstrate the significance and importance of an efficient legal system (where laws are implemented promptly and without exceptions), and efficient enforcement of regulations that is not burdened by an oversized and corrupt bureaucracy. We conclude that the regulation of these aspects of social and economic life must have a priority over specific and concrete economic measures, policies and strategies for economic growth, and that this goal can be fully achieved only through the synergy of all elements of economic freedom.