Модели за оптимизацију структуре производње поврћа на породичним газдинствима

Abstract

Производња поврћа има веома велики економски значај за даљи развој пољопривреде, односно за привредни развој Републике Србије. Значај производње поврћа огледа се пре свега у чињеници да је то једна од најинтензивнијих грана биљне производње, која омогућује рационалније и интензивније коришћење земљишта, већу запосленост радне снаге и средстава механизације, а самим ти и већи економску ефективност у односу на ратарску или сточарску производњу. Поред тога, производња поврћа представља значајну сировинску основу за разне облике прераде, па тако у великој мери утиче и на развој прехрамбене индустрије. У Републици Србији производња поврћа је готово у целости сконцентрисана на породичним газдинствима, која представљају најзначајнију производну јединицу, како по производним потенцијалима, тако и по оствареном обиму производње. Равничарски регион Војвoдине је због својих повољних климатских и природних карактеристика веома погодан за повртарску производњу. Поред тога, на значај производње поврћа у Региону Војводине указује податак да газдинства која су специјализована за повртарство, цвећарство и остале хортикултуре имају највећу просечну економску вредност, иако су заступљена са само 1,4% у укупном броју пољопривредних газдинстава. Доминантан удео у овој групи газдинстава имају она пољопривредна газдинства која су специјализована за производњу поврћа, како на отвореном, тако и у заштићеном простору, и њихов удео је скоро 60%. С обзиром на значај који породична газдинства имају, предмет истраживања овог рада је упоредна анализа производње поврћа на породичним газдинствима, и то производње поврћа у пластеницима и производње поврћа на отвореном простору. У складу са тим, формулисан је и основни циљ истраживања, који подразумева утврђивање такве структуре производње поврћа која ће да задовољи потребе газдинства, а да се при том оствари максималан финансијски резултат уз уважавање низа биотехничких, производних, технолошких и тржишних ограничења. У циљу решавања оваквог проблема, једна од најчешће коришћених метода је метод моделовања. Ова метода се успешно користи кад год није могуће или није рационално експериментисање на реалном систему, односно на самом предмету истраживања...

Vegetable production has great economic importance for further development of agriculture, and for the overall economic development of the Republic of Serbia. Its importance is reflected primarily in the fact that it is one of the most intense branches of plant production that enables more rational and more intensive use of land, greater employment of the workforce and mechanization, and therefore, greater economic efficiency compared to crop or livestock production. Moreover, vegetable production represents an important raw material basis for various forms of processing, but also has a great influence on development of the food industry. In the Republic of Serbia vegetable production is almost entirely concentrated on family farms, which are the most important production unit, both in production potentials, as well as in production volume. The plain of Vojvodina region is very suitable for vegetable production because of its favorable climate and natural characteristics. In addition, the importance of vegetable production in Vojvodina region is indicated by the fact that farms that are specialized in vegetable production, floriculture and other horticulture have the highest average economic value, although they are represented with only 1.4% of the total number of farms. Within this group, farms that are specialized in vegetable production have a dominant share, both in the open, and in a protected area, and it is nearly 60%. Considering the importance of family farms, subject of this study is a comparative analysis of vegetable production on family farms ‐ vegetable production in greenhouses, as well as open‐air vegetable production. Accordingly, the primary goal of the research is determination of such a structure of vegetable production that will meet the needs of the farm, and to thereby maximize financial result with respect to bio‐technical, technological, production and market constraints. In order to solve this problem, one of the most commonly used methods is a method of modeling. This method is successfully used when it is not possible or not rational experimenting on the real system, or on the real research subject...