Идеолошки аспекти визуелних симбола сељаштва на примеру карикатуре у листу Јеж (1935-1990)
The ideological aspects of the visual symbols of peasantry as exemplified in the cartoons of the magazine Jež (1935-1990)
Докторанд
Mikulić, Tatjana J.Ментор
Vučinić-Nešković, VesnaЧланови комисије
Naumović, SlobodanVelimirović, Danijela
Marković, Predrag J.
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Предмет докторске дисертације је антрополошко сагледавање визуелних
симбола сељаштва, оличених у шумадијској народној ношњи (пре свега, у капи -
шубари и шајкачи) и настојање да се она истражи са ширег културолошког
становишта. На првом месту је указано на проблематизовање феномена
шумадијске одеће кроз савремене теорије културног и етничког идентитета.
Посматрали смо ове елементе одеће као комуникаторе етницитета и дефинисали
их као ознаку идентитета и маркер различитости између осталих, суседних група.
Народно одело као целина, али пре свега као појединачни елемент,
представља нацију и тиме постаје национални субјект. Истовремено је указано на
теоријско-методолошки потенцијал карикатуре као легитимни истраживачки
извор у друштвеним наукама, до сада недовољно искоришћен. Нарочито је
истакнут потенцијал карикатуре, као специфичне форме визуелне комуникације, и
њена употреба у културолошким проучавањима феномена одевања, чиме се
проширује интердисциплинарно поље истраживања. Друштвеном ...феномену
карикатуре приступа се из мултидисциплинарне и мулти-методолошке
перспективе, применом савремених теоријских праваца, пре свега, Cognitive
Metaphor Theorу (CMT) и Critical Discourse Analysis (CDA).
У складу са претходно реченим, у тези је итраживачки фокус стављен на
одабране карикатуре тематски усмерене на представника руралног друштва,
српског сељака, које су излазиле у листу (Ошишани) Јеж у периоду од 1935. до
1990. године. Напослетку, такву карикатуралну представу сеоске одеће, односно
сељака у карикатури, дефинисали смо у оквирима њеног односа према држави, тј.
владајућој идеологији, у смислу утврђивања односа и повезаности карикатуре са
владајућим дискурсима. Ово објашњење односи се на утврђивање да ли је и у
коликој мери она кореспондирала са владајућим дискурсима или је, са друге
стране, представљала њихову критику.
The doctoral thesis deals with an anthropological interpretation of the visual
symbols of peasantry, exemplified in the Šumadija folk dress (primarily in caps –
šubara and šajkača) and seeks to explore them in a broader cultural perspective.
Principally, attention is drawn to the problematization of the phenomenon of the
Šumadija folk dress through modern theories of cultural and ethnic identity. These
elements of clothing are analyzed as communicators of ethnicity and defined as
distinguishing features of identity and marks of difference in respect to other,
neighbouring groups. Folk dress as a whole, but above all as an individual element,
represents the nation, thereby becoming a national designator.
At the same time, the thesis draws attention to the theoretical and
methodological potential of cartoons as a legitimate source for research in social
sciences that has so far been underutilized. It particularly highlights the potential of
caricature, as a specific form of visual commun...ication, and its use in cultural studies of
the phenomenon of clothing, thereby expanding the interdisciplinary field of research.
The social phenomenon of cartoons is approached from a multidisciplinary and multimethodological
perspective, relying on modern theoretical approaches, principally the
Cognitive Metaphor Theory (CMT) and Critical Discourse Analysis (CDA).
Accordingly, the research focus of the thesis is directed at selected cartoons
dealing with representatives of rural society, Serbian peasants, published in the
magazine (Ošišani) Jež – (Trimmed) Hedgehog – between 1935 and 1990. Finally, the
caricatured depiction of peasant clothes, i.e. peasants in the cartoons, is defined in terms
of its relationship to the state, i.e. to the ruling ideology, in the sense of establishing
relationships and connections between the cartoons and the ruling discourses. This
explanation seeks to determine whether, and to what extent, it corresponded with the
prevailing discourses or it was rather intended as their criticism.