Писма цара Манојла II Палеолога

Abstract

Дисертација Писма Манојла II Палеолога представља студију о историјском извору који до сада није преведен на српски језик. Рад садржи превод са коментарима шесдесет осам писама. Преведено је и анализирано свако појединачно писмо које је критички обрађено користећи различита гледишта многих научника који су се овом проблемстиком бавили. Преводи нису уношени у овај текст у целости, већ њихови најважнији делови, док су неки препричавани да се не би оптеретио основни текст. Нису сва писма истог значаја зато је у складу стим некима посвећена много већа пажња док су поједина само поменута. Цар Манојло II користећи веома омиљен књижевни жанр, писма, пише историју свога доба на посебан начин, поштујући правила писања епистула која своје узоре имају у античкој књижевности. Он се трудио да колекција његових писама представља целину зато је лично правио њихов распоред како би њиховом садржином покрио читав свој политички живот, тј. догађаје у којима је учествовао. Поједина његова писма спадају у ред најлепших примера у оквиру миленијумски дуге традиције византијске књижевности. Она су писана за ширу и образовану публику са циљем да покаже вештину писања, зато углавмом пише оно што је кореспонденту већ познато о чему у писму изнеси свој став. Износи искуства из личног живота која нам дају делимично другачију слику од оне коју стварају писци историје у својим делима. Зато, писма представљају веома важан извор за политичку историју, јер је цар-писац сведок многих догађаја. Такође она су веома важан извор за историју византијског друштва Манојловог доба јер пружају многе појединости које недостају да се изгради комплетна слика света који цар познаје. Византијскои свет у коме цар пише више није чисто ортодоксан, већ постаје веома сложен, прожет је многим западноевропским утицајима који доводе до осетних културних промена. Са друге стране осећа се снажан утицај турског муслиманског истока на прилике у Цариграду који скоро да више није слободан град, али још увек одолева коначном покоравању. Препун је оних који су у директној служби турских господара или моћних трговачких градова Италије који финансијски контролишу престоницу. Скори пад Византиског царства предосећа се и у царевим писмима која су често обојена посимизмом. У таквој сложеној геопполитичкој и културној клими настају писма Манојла II Палеолога који у њима, као и у другим својим делима, види своје завештање, јер помало и не верује да ће успети у својој мисији да одбрани Царство од надолазеће опасности, али верује да ће неко на Западу добро знати да тумачи о томе шта је писао. Зато цар за живота покушава да многа своја дела учини доступним широј јавности, чак и нека да у међувремену поправи и поново објави. У дотеривању својих писама помажу му кореспонденти који иначе припадају његовом читалачком клубу и који су познате личности његовог доба. Одабиром тема цар-писац ствара слику познатог света, јер пише о султану Бајазиту и његовим освајањима. Манојло је дубоко свестан цивилизацијске прекретнице у којој се налази. Путујући по Западу он у својим писмима преноси инпресије једног Византинца о државама, цркви, властели и владарима. Царева писма су извор за историју културе Византије и проучавање свакодневног живота византијске аристократије за боље упознавање државног апарата у време опадања моћи Царства. Писма пружају ретке али драгоцене податке о животу страног трговачког племства у престоници које директно утиче на многе важне историјске догађаје јер на неки начин припремају терен да се оконча борба за византијско наслеђе која се већ деценијама води између турских султана и многих западноевропских држава. У ове сукобе су умешани балкански господари, византијски цареви и крупна властела. Захваљујући самом Манијлу II, јер је нека своја писма и сам објавио, али и стицајем других околности, извор којим смо се бавили сачуван је у више незнатно различитих рукописа који у контексту других његових дела, као и других савремених извора, дају слику света онога времена с обзиром да Манијло пише о себи и људима који га окружују. У том свету Манојло не види себе као владара и не ужива у томе, чак се жали на своје свакодневне владарске обавезе које га спречавају да пише. Он жели да пише то је његова жеља, али стварност га одвраћа од тога јер мора да се посвети свакодневним пословима а за писање је потребан душевни мир кога нажалост нема. Бори се да спасе Царство али нада у спасење временом све више бледи. Сагледавањем целокупне познате литературе дошли смо до нових и делимичмо измењених сазнања из живота византијског цара-писца Манојла II Палеолога и његовог непосредног окружења. Другачијим приступом Манојловим писмима тј. њиховим поновним читањем и поређењем са другим историјским изворима достигли смо нова знања о савременим историјским процесима који су у историографији већ били познати али нашим радом слика о њима постаје јаснија и потпунија.

This dissertation offers a study on a historical source that has been translated into Serbian for the first time for the purpose of this research. The study includes translation of the sixty-eight letters accompanied by notes. Each letter is translated, analyzed and accompanied by notes drawing on various scientific viewpoints in relation to this issue. The most significant parts of the translated letters have been incorporated into the text in their entirety, while the others have been adapted in order to avoid the burdening of the main body of text. Not all the letters bear equal importance, hence, some are closely addressed, while the others are briefly mentioned. Emperor Manuel II wrote about the history of his time in a unique way, in the form of his favorite literary genre – letters, following the rules applied to epistolary forms dating back to ancient Greek literature. He tried to organize the collection of his letters as a whole; therefore, he arranged the letters by himself for the purpose of covering his political life in its entirety, i.e. the events he participated in. Some of his letters are regarded as the most beautiful literary works within the millennium-long tradition of the Byzantine literature. They are aimed at wider and educated readership, written for the purpose of emphasizing the emperor’s writing skills; therefore, since the content of his writings is already known to the correspondent, he delivers his own opinion on the very subjects. He writes about his personal experience, which provides us with a picture somewhat different from the one commonly provided by historical writers. Therefore, the letters represent a significant source in terms of political history studies, since the emperor-writer witnessed numerous events. In addition to this, the letters are very important source for understanding the history of the Byzantine society of Manuel’s time, since they offer numerous details necessary to complete the picture of the world known to the emperor. The Byzantine world in Manuel’s writings ceases to be purely Orthodox; under the Western European influence it becomes more complex, which eventually leads to significant cultural changes. On the other hand, Constantinople is under the great influence of Turkish Muslim East, almost completely deprived of its freedom, albeit still resisting its final surrender. It is predominantly inhabited by those at the direct service of Turkish lords or financially powerful trade centers in Italy, which, in terms of finances, control the capital. The predominantly pessimistic tone of the emperor’s letters anticipates the upcoming fall of the Byzantine Empire. Such complex geopolitical and cultural climate serves as the background of The Letters of Manuel II Palaeologus, in which the emperor sees his legacy, since little faith does he have in terms of defending the Empire against the upcoming danger. However, he believes that someone in the West will properly interpret his writings. For this purpose, during his lifetime, the emperor tried to make his work available to the wider audience, even edit them for re-publication. Prominent figures of his time, members of his literary circle, contributed greatly to this cause. The selection of the subjects the emperor deals with paints the picture of the familiar world, since he writes about Ottoman sultan Bayezid and his conquests. Manuel is completely aware of the civilization crossroads he is standing at. His letters serve him as the means of documenting the impressions on countries, church, noblemen and emperors while travelling the West. The emperor’s letters serve as the source for studying the history of Byzantine culture and the daily life of the Byzantine aristocracy, as well as for the better understanding of the state apparatus at the time of the Empire’s decline. The letters provide rare and valuable data on the life of the trading nobility comprised of the foreigners inhabiting the capital, which, at that time, directly influenced numerous historical events, since they were involved in preparing the ground for ceasing the fight for Byzantine heritage, the one fought between Ottoman sultans and numerous Western European countries, with Balkan lords, Byzantine emperors and great nobility being a part of the conflict which lasted for decades. Owing to Manuel II (due to the fact he published some of his letters by himself), but due to other circumstances as well, the source we have dealt with is kept in the form of a number of somewhat different manuscripts, which, observed in the context of his oeuvre, as well as compared to other contemporary sources, provide the picture of the world Manuel II lived in, given that he wrote about himself, as well as about people surrounding him. In that world, Manuel does not see himself as an emperor, nor he enjoys it; he even complains about his daily emperor tasks which keep him from writing. He’s longing to write; however, due to the burden of dealing with the state affairs, as well as the difficulty of finding his inner peace in such turbulent times, he is unable to fulfill his wish. He fights to save the Empire, but the hope for successful outcome fades as the time passes by. Taking into consideration the (entire) available corpus on this subject, in relation to the life of Byzantine emperor-writer Manuel II Palaeologus and his immediate surroundings, we came to both new findings and some new versions of the old ones. Using a different approach for the purpose of studying the letters of Manuel II, i.e. re-reading and comparing them to other historical sources, we have obtained new knowledge on contemporary historical processes which have already been known to historiographers. However, this study provides clearer insight and therefore builds up a picture more complete than the one already known.