Економски односи Југославије и Совјетског Савеза: (1945-1964)

Abstract

Циљ дисертације је да прикаже и објасни одвијање југословенско-совјетских економских односа у периоду од 1945. до 1964. Тема је сагледана у контексту политичких односа две државе, пошто су исти пресудно утицали на одвијање економске сарадње. Током разматране две деценије, економски односи Југославије и Совјетског Савеза били су подложни осцилацијама, смени успона и падова, и прошли су кроз више различитих фаза. У основним цртама посматрано, када су односи између две државе били добри, долазило је до ширења економске сарадње и СССР је – у складу са могућностима – настојао да пружи економску помоћ ФНРЈ. Наспрам тога, периоди захлађења у политичким односима били су праћени сужавање привредне сарадње, совјетским економским притиском на ФНРЈ, па и вишегодишњом економском блокадом. Пошто се крупни привредни планови у вези са оснивањем производних мешовитих друштава нису остварили, а извршавање више значајних кредитних аранжмана је било прекидано услед нарушених прилика на релацији Београд– Москва, најважнији облик економске сарадње током разматраног периода била је робна размена. Велико, и не толико захтевно, „тржиште“ СССР-а је било у стању да прихвати различите југословенске производе, а „прва земља социјализма“ је, заузврат, могла да испоручује ФНРЈ неопходне сировине и полуфабрикате, као и различите машине и индустријску опрему. Економски односи су представљали важну област југословенско- совјетске билатералне сарадње у разматраном периоду, али им у досадашњим историографским радовима, уз ретке изузетке, није била посвећена већа пажња. Дисертацијом је попуњена постојећа празнина у историографији и омогућено потпуније сагледавање југословенско-совјетских односа у наведеном периоду. Осим тога, она представља и прилог познавању српско/југословенско-руских/совјетских економских односа уопште.

This dissertation aims to show and explain the development of Yugoslav-Soviet economic relations in the period from 1945 until 1964. The topic was observed in the context of political relations between the two countries since those relations were crucial for the development of economic cooperation. During the two observed decades, the economic relations were subject to fluctuations, alternating ups and downs, and went through several different phases. Basically, when the relations between the two countries were good, the economic cooperation was expanding and the USSR, in accordance with its capabilities, was disposed towards providing economic aid to the Federal People’s Republic of Yugoslavia (FPRY). In contrast, the periods of poor political relations were accompanied by a decline in economic cooperation, the Soviet economic pressure on the FPRY, and even the economic blockade which lasted for several years. Since the large economic plans which encompassed the founding of joint-stock companies were not accomplished, and the execution of several important loan arrangements was interrupted due to dwindling relations between Belgrade and Moscow, the most important mode of economic cooperation during the observed period was trade. The large, but not too demanding market of the USSR was capable of accepting various Yugoslav products, and in return “The First Socialist Country” was able to deliver the raw materials and semi-finished products, as well as all sorts of machinery and industrial equipment to the FPRY. The economic relations were an important aspect of the Yugoslav-Soviet bilateral cooperation during the observed period, but they were not the focus of research in contemporary historiography, with a few notable examples. This dissertation fills the existing gap in historiography and enables a more complete observation of the Yugoslav-Soviet relations in the aforementioned period. Besides that, it presents a contribution to the knowledge of Serbian/Yugoslav-Russian/Soviet economic relations in general.