Праћење болесника након хируршке замене стенозираног аортног залиска механичком протезом у односу на ехокардиографске параметре и антропометријске карактеристике

Abstract

УВОД и ЦИЉЕВИ: Стеноза аортног залиска је једна од најучесталијих болести са којом се сусреће кардиохирург у својој пракси и лечење њеног тешког облика представља најчешће извођену валвуларну хирургију. Може се извести имплантацијом биолошке или механичке протезе. Уколико се имплантира протеза недовољно великог ефективног отвора у односу на телесну површину пацијента, може доћи до развоја неподударности пацијента и протезе (PPM). Ова компликација се дешава у 20-70% случајева у свом умереном облику, а у тешком у 2-11% и резултира непотпуном растерећењу срца и неадекватном ефекту лечења. Циљеви овог истраживања су утврдити ехокардиографске морфолошке и функционалне параметре срца, ниво преживљавања, учесталос MACCE компликација, и проценити квалитет живота пацијената годину дана након хируршке замене стенозираног аортног залиска механичком протезом у односу на присуство PPM-а. МАТЕРИЈАЛ и МЕТОДЕ: Истраживање је спроведено као проспективна студија праћења у Клиници за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици, у периоду од 02.11.2020. године до 21.12.2022. године. У студију су укључени пацијенти старији од 18 година, који су подвргнути хируршкој замени аортног залиска механичком протезом услед стенозе аортног залиска, без хирургије других залистака и аорте, уз искључивање случајева снижене и лоше систолне фукнције леве коморе, терминалне бубрежне слабости и поремећаја срчаног ритма. Прегледи су рађени у три времена: иницијално, након шест месеци и након годину дана. Анализирани су подаци прикупљени физикалним прегледом, анамнезом, лабораторијским анализама, ехокардиографским прегледом и попуњавањем SF-36 упитника о квалитету живота. У односу на присуство, односно одсуство PPM-а на првом ехокардиографском прегледу подељени су у две групе испитаника. Граница статистичке значајности је постављена на P<0,05. РЕЗУЛТАТИ: У истраживању је учествовало 156 испитаника; 86 (55,1%) мушкараца и 70 (44,9%) жена. 78 (50%) испитаника (значајно више мушкараца) није имало PPM, 63 (40%) је имало умерен облик, а 15 (10%) тежак облик PPM-а. Испитаници из групе са PPM-ом су значајно гојазнији (са половином узорка BMI вредности изнад 30 kg/m2) и веће телесне површине; имају значајно више њих са шећерном болести; веће срчане фреквенце; имају ниже вредности еритроцита и хемоглобина у крви; више вредности бубрежних параметара и NTproBNP; значајно више MACCE догађаја; већи морталитет; лошије ехокардиографске параметре аортног залиска, левих и десних срчаних шупљина и зидова; као и значајно лошији квалитет живота. Обе групе испитаника су недовољно времена провели у терапијском опсегу INR-а (без разлике у присуству епизода значајног крварења); провели су приближно времена у јединици интензивне неге и на болничком лечењу; без разлике у моделу и произвођачу имплантиране протезе; и без разлике у присуству Covid-19 инфекције. ЗАКЉУЧЦИ: Након годину дана од хируршке замене стенозираног аортног залиска механичком протезом: код пацијената са PPM-ом постоје статистички значајно лошији ехокардиографски морфолошки и функционални параметри срца; PPM има статистички значајан негативан утицај на учесталост MACCE компликација; PPM има негативан утицај на преживљавање; пацијенти са PPM-ом имају статистички значајно лошији SF-36 упитником мерен квалитет живота.

UVOD i CILJEVI: Stenoza aortnog zaliska je jedna od najučestalijih bolesti sa kojom se susreće kardiohirurg u svojoj praksi i lečenje njenog teškog oblika predstavlja najčešće izvođenu valvularnu hirurgiju. Može se izvesti implantacijom biološke ili mehaničke proteze. Ukoliko se implantira proteza nedovoljno velikog efektivnog otvora u odnosu na telesnu površinu pacijenta, može doći do razvoja nepodudarnosti pacijenta i proteze (PPM). Ova komplikacija se dešava u 20-70% slučajeva u svom umerenom obliku, a u teškom u 2-11% i rezultira nepotpunom rasterećenju srca i neadekvatnom efektu lečenja. Ciljevi ovog istraživanja su utvrditi ehokardiografske morfološke i funkcionalne parametre srca, nivo preživljavanja, učestalos MACCE komplikacija, i proceniti kvalitet života pacijenata godinu dana nakon hirurške zamene stenoziranog aortnog zaliska mehaničkom protezom u odnosu na prisustvo PPM-a. MATERIJAL i METODE: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija praćenja u Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, u periodu od 02.11.2020. godine do 21.12.2022. godine. U studiju su uključeni pacijenti stariji od 18 godina, koji su podvrgnuti hirurškoj zameni aortnog zaliska mehaničkom protezom usled stenoze aortnog zaliska, bez hirurgije drugih zalistaka i aorte, uz isključivanje slučajeva snižene i loše sistolne fukncije leve komore, terminalne bubrežne slabosti i poremećaja srčanog ritma. Pregledi su rađeni u tri vremena: inicijalno, nakon šest meseci i nakon godinu dana. Analizirani su podaci prikupljeni fizikalnim pregledom, anamnezom, laboratorijskim analizama, ehokardiografskim pregledom i popunjavanjem SF-36 upitnika o kvalitetu života. U odnosu na prisustvo, odnosno odsustvo PPM-a na prvom ehokardiografskom pregledu podeljeni su u dve grupe ispitanika. Granica statističke značajnosti je postavljena na P<0,05. REZULTATI: U istraživanju je učestvovalo 156 ispitanika; 86 (55,1%) muškaraca i 70 (44,9%) žena. 78 (50%) ispitanika (značajno više muškaraca) nije imalo PPM, 63 (40%) je imalo umeren oblik, a 15 (10%) težak oblik PPM-a. Ispitanici iz grupe sa PPM-om su značajno gojazniji (sa polovinom uzorka BMI vrednosti iznad 30 kg/m2) i veće telesne površine; imaju značajno više njih sa šećernom bolesti; veće srčane frekvence; imaju niže vrednosti eritrocita i hemoglobina u krvi; više vrednosti bubrežnih parametara i NTproBNP; značajno više MACCE događaja; veći mortalitet; lošije ehokardiografske parametre aortnog zaliska, levih i desnih srčanih šupljina i zidova; kao i značajno lošiji kvalitet života. Obe grupe ispitanika su nedovoljno vremena proveli u terapijskom opsegu INR-a (bez razlike u prisustvu epizoda značajnog krvarenja); proveli su približno vremena u jedinici intenzivne nege i na bolničkom lečenju; bez razlike u modelu i proizvođaču implantirane proteze; i bez razlike u prisustvu Covid-19 infekcije. ZAKLJUČCI: Nakon godinu dana od hirurške zamene stenoziranog aortnog zaliska mehaničkom protezom: kod pacijenata sa PPM-om postoje statistički značajno lošiji ehokardiografski morfološki i funkcionalni parametri srca; PPM ima statistički značajan negativan uticaj na učestalost MACCE komplikacija; PPM ima negativan uticaj na preživljavanje; pacijenti sa PPM-om imaju statistički značajno lošiji SF-36 upitnikom meren kvalitet života.

BACKGROUND and AIMS: Aortic valve stenosis is one of the most present diseases cardiac surgeon encounters in everyday practice. Treatment of its severe form is the most common valvular surgery performed. It could be treated by implantation of biological or mechanical prosthesis. If that prosthesis does not provide a wide enough effective orifice area, it could lead to patient-prosthesis mismatch (PPM). This complication occurs in 20-70% of cases in its moderate form, and 2-11% in its severe form, which leads to inadequate heart unloading and therapeutic effect. The aims of this study are to evaluate echocardiographic morphologic and functional parameters of the heart; survival rate; the presence of MACCE complications; and quality of life one year after surgical aortic valve replacement with a mechanical prosthesis; all in dependence on PPM. MATERIALS and METHODS: This prospective follow-up study is performed in the Clinic for cardiovascular surgery of the Institute for cardiovascular diseases of Vojvodina in Sremska Kamenica, Serbia, from November 2, 2020, to December 21, 2022. It includes patients more than 18 years of age who underwent surgical aortic valve replacement with mechanical prosthesis due to aortic valve stenosis, without surgery of other heart valves or aorta, with the exclusion of cases with impaired left ventricular systolic function, terminal renal disease and arrhythmias. Examinations were performed in three times: initially, after six months and after one year. Data collected by physical exam, anamnesis, laboratory, echocardiographic exam and filling the SF-36 quality of life questionary is analyzed. Regarding presence of PPM, patients are divided into two groups. The p value for statistical significance is set to under 0.05. RESULTS: The study includes 156 patients 156; 86 (55,1%) male and 70 (44,9%) female. 78 (50%) of them (significantly more male) did not develop PPM, 63 (40%) had moderate, and 15 (10%) had severe PPM. Patients from the group with PPM are significantly more obese (half of the sample has a BMI value over 30 kg/m2) and have bigger body surface area; have significantly more diabetic patients; have higher heart rate; have lower erythrocyte and hemoglobin blood levels; have higher renal parameters and NTproBNP values; have significantly more MACCE; have higher mortality rate; have worse echocardiographic parameters of aortic valve, left and right heart chambers and walls; and significantly lower quality of life. Patients from both groups spent not enough time in the therapeutic range of INR (with no difference in major bleeding episodes); stayed similar time in the intensive care unit and hospitalized; have no difference in model and manufacturer of implanted prosthesis; and have no difference in presence of Covid-19 infection. CONCLUSIONS: One year after surgical aortic valve replacement with mechanical prosthesis due to aortic valve stenosis: in patients with PPM there are statistically significantly worse echocardiographic morphologic and functional parameters of the heart; PPM has a statistically significant negative impact on the occurrence of MACCE; PPM has a negative impact on survival; patients with PPM have statistically significantly worse quality of life measured by SF-36 questionary.