Интегрално просторно планирање и заштита фортификацијског наслеђа приобалног подручја Црне Горе са аспекта адаптације на климатске промене: докторска дисетација

Abstract

Проблем истраживања је неадекватна заштита и валоризација градитељског наслеђа, те недостатак методолошког приступа његове прилагодљиве, поновне употребе са аспекта адаптације на климатске промене. Одрживо коришћењe и увођењe овог вредног градитељског наслеђа у савремене токове одрживог развоја градова, предуслови су за интегрално просторно планирање. Интегрални приступ заштити природног и културног наслеђа којим би се остварила свеобухватна заштита, али и прилагодљива употреба, ревитализација и валоризација, приликом доношења просторно планске документације, или није јасно дефинисан, или не постоје адекватни механизми и инструменти којимa се заштита постиже у пракси. Пропадање културног наслеђа, неадекватна обнова, заштита, конзервација, рестаурација и економскa валоризацијa, а неретко и проста презентација културних добара, проблеми су данашње архитектонско-урбанистичке праксе. Посебан проблем представља дефинисање параметара одрживог развоја који могу допринети дефинисању јаснијег методолошког приступа за прилагодљиву употребу фортификацијског градитељског наслеђа са аспекта адаптације на климатске промене. За предмет истраживања изабрани су градови на јадранској обали подручја данашње територије Црне Горе, са фокусом на утврђене градове препознате на UNESCO-вој листи светске баштине, због своје посебне аутентичне и културно-историјске вредности: утврђени град Котор, утврђени град Херцег Нови, Стари град Бар и Стари град Улцињ, али и Стари град Будва, због јаснијег приказа урбане генезе целокупног фортификацијског система Боке которске. Ужи предмет истраживања представља фортификацијска архитектура ових градова, која до сада, из неког разлога, није довољно завредела пажњу струке, али ни доносиоца одлука при изради просторно планске документације и валоризацији градитељског наслеђа.

The research problem lies within inadequate protection and valorisation of architectural heritage, and the lack of a methodological approach to its adaptive reuse from the aspect of adaptation to climate change perspective. Sustainable use and introduction of this valuable architectural heritage into modern trends of sustainable urban development are prerequisites for integrated spatial planning. An integrated approach to the protection of natural and cultural heritage that would lead to comprehensive protection but also adaptable use, revitalization and valorisation, when adopting spatial planning documentation, is either not clearly defined, or there are no adequate mechanisms and instruments to achieve such protection in practice. Deterioration of cultural heritage, inadequate restoration, protection, conservation, restoration and economic valorisation, and often a simple presentation of cultural assets, are the problems of today's architectural and urban practice. A specific problem is identified in defining the parameters of sustainable development that can contribute to defining a clearer methodological approach for the adaptive use of fortification architectural heritage from the aspect of adaptation to climate change. Cities on the Adriatic coast of today's territory of Montenegro were chosen as the subject of research, with a focus on fortified cities recognized on the UNESCO World Heritage List, due to their special authentic and cultural-historical value: Fortified city of Kotor, Fortified city of Herceg Novi, the Old Town of Bar and the Old Town of Ulcinj, but also the Old Town of Budva for the purpose of clearer presentation of the urban genesis of the entire fortification system of the Bay of Kotor. The narrower subject of research is the fortification architecture of these cities, which so far, for some reason, has not sufficiently deserved the attention of the experts or decision makers in the preparation of spatial planning documentation and valorisation of architectural heritage.