Владан Десница и италијанска књижевност: култура, аутори и теме у оквиру књижевног поља

Abstract

Докторска дисертација Владан Десница и италијанска књижевност: култура, аутори и теме у оквиру књижевног поља се бави односом Владана Деснице према италијанској култури и утицајем који је ова велика култура имала на далматинског писца. У фокусу наших истраживања је Десничина италијанистичка свијест помоћу које је саградио јединствен књижевни свијет у којем се преплићу различити утицаји из италијанске књижевности. У дисертацији се, у оквиру Бурдијеове теорије књижевног поља, бавимо пишчевом интелектуалном биографијом, у којој доминирају елементи и прожимања са Италијом, па уочавамо да су га ова прожимања и чврсте везе његове породице са италијанском културом обиљежиле и утрле пут ка каријери умјетника. У циљу систематичне и свеобухватне анализе истражује се употреба италијанског језика у Десничином дјелу, анализира се представа Италије у његовим приповијеткама и романима, а пропитује се и функција ликова Италијана у књижевности овог писца. Посебан осврт у дисертацији је дат на анализу утицаја појединих италијанских писаца на књижевни дискурс Владана Деснице, па се разматра одјек филозофије и умјетности Дантеа, Вика, Леопардија, Верге, Д’Анунција, Пирандела, пјесника сутовњака, Крочеа на дјело задарског књижевника. У посебном дијелу рада истражује се улога Деснице као медијатора двију култура, те се открива његово мјесто у пољу књижевних трансфера у свјетлу пишчевих преводилачких активности.

Doktorska disertacija Vladan Desnica i italijanska književnost: kultura, autori i teme u okviru književnog polja se bavi odnosom Vladana Desnice prema italijanskoj kulturi i uticajem koji je ova velika kultura imala na dalmatinskog pisca. U fokusu naših istraživanja je Desničina italijanistička svijest pomoću koje je sagradio jedinstven književni svijet u kojem se prepliću različiti uticaji iz italijanske književnosti. U disertaciji se, u okviru Burdijeove teorije književnog polja, bavimo piščevom intelektualnom biografijom, u kojoj dominiraju elementi i prožimanja sa Italijom, pa uočavamo da su ga ova prožimanja i čvrste veze njegove porodice sa italijanskom kulturom obilježile i utrle put ka karijeri umjetnika. U cilju sistematične i sveobuhvatne analize istražuje se upotreba italijanskog jezika u Desničinom djelu, analizira se predstava Italije u njegovim pripovijetkama i romanima, a propituje se i funkcija likova Italijana u književnosti ovog pisca. Poseban osvrt u disertaciji je dat na analizu uticaja pojedinih italijanskih pisaca na književni diskurs Vladana Desnice, pa se razmatra odjek filozofije i umjetnosti Dantea, Vika, Leopardija, Verge, D’Anuncija, Pirandela, pjesnika sutovnjaka, Kročea na djelo zadarskog književnika. U posebnom dijelu rada istražuje se uloga Desnice kao medijatora dviju kultura, te se otkriva njegovo mjesto u polju književnih transfera u svjetlu piščevih prevodilačkih aktivnosti.