Истраживање утицаја архитекте Аугуста Ћезара Корадинија на архитектонску дјеланост у Црној Гори и Италији са почетка XX вијека

Abstract

У раду се приказује утицај најзначајнијих остварења архитекте Аугуста Ћезара Корадинија (Augusto Cesare Corradini 1860–1932) на урбану сцену Цетиња и Барија у периоду 1896–1931. године. Корадини је успио да дефинише просторе значајним архитектонским дјелима, са конкретним, препознатљивим умјетничким предзнаком, било као сегмент интернационалног еклектицизма или рационализма/модерне. У Барију је учествовао у санацији хотела Кавур (Cavour) (1905) и изградњи Палате Фицароти (Palazzo Fizzarotti) (1906–1908). У међувремену, ствара на Цетињу између 1896–1912. године (до почетка балканских ратова), у периоду када је град одликовала најинтезивнија архитектонска продукција. Након 1920, све до 1931. године, у новим друштвеним околностима у Италији активно је судјеловао у урбанистичко- архитектонским процесима и продуковао значајан број нереализованих пројеката (који се у раду први пут приказују), са несумљивим ликовним потенцијалом. Реализацијама у првој деценији XX вијека на Цетињу и трећој у Барију, оставио је неизбрисив траг на урбано-архитектонску сцену поменутих градова. Посебно их је означио са урбаног аспекта монументалним објектима – Владиним домом на Цетињу (1910) и Левантским сајмом (Fiera del Levante) (1928) у Барију, и умјетнички снажним остварењима Руским посланством на Цетињу (1903) и палатама Фицароти и Ингами-Скалвини (Palazzo Ingami-Scalvini) (1923) у Барију. Кроз чланство у струковним удружењима и комисијама утицао је на токове развоја стилских трендова. Оданост академизму посматрао је као опредјељење европској традицији, космополитизму, насупрот нејасним футуристичким иновацијама. Дух сецесије који је остваривао снажан продор почетком XX вијека, Корадини је фрагментално прихватао, углавном на приватним објектима у Барију, остајући конзистентан програму еклектицизма, и након 1928. године, када пројектује Палату Фиат (Palazzo Fiat) (1925), у правцу рационализма. Уз флексибилне принципе регулације на Цетињу готово слободно испољава архитектонски израз, док је Левантски сајам, замишљен 1928. године, плански сагледан тек пар година након изградње. Промјене које су његове грађевине донијеле у простору вишезначно су значајне. Једна од најмаркантнијих вриједности његових дјела је слојевит, активан однос према неизграђеном и изграђеном простору, постојећој урбаној ситуацији и традицији, често необично, упечатљиво дефинисање објеката. Најчешће је успијевао да у архитектури усклади функционално и декоративно, умјетничко и техничко, при чему је конструкција добијала форму, а прочеље симболичку улогу. Посебну пажњу поклањао је избалансираном односу пуних и празних површина, наглашавајући ритам у распореду отвора, примарне и секундарне пластике, као и свијетло-тамне контрасте на фасадама. Изражени сензибилитет показао је на умјетничком, меморијалном и сакралном опусу. Ентеријери су стилизовани декоративним радовима у гипсу, штуку, малтеру, камену, профилисаним облогама зидова, осликаним зидовима и сводовима. Пројекти декорације ентеријера Палате Фицароти, са осликана два платна и Сале Аула Магна (Aula Magna) у оквиру Палате Атенео (Palazzo Ateneo) (1924), споменици и олтари, одишу истанчаним умјетничким нотама и мотивима из античке митологије и хришћанске иконографије. Врхунски умјетник и архитекта са интернационалним искуством, одликован, припадник слободног зидарства и национал-фашистичке партије Италије, члан бројних стуковних удружења и комисија, сахрањен је 1932. године у Барију, у капели свог пријатеља, коју је такође осмислио. Његова најзначајнија дјела, због препознатих историјских, архитектонских и свеукупних вриједности под заштитом су држава као културна добра. Можда је то најбољи аргумент за неопходност истраживања и валоризације јединственог стваралачког опуса. Ако се водимо тезом Рудолфа Архајма да: Грађевине не само што одражавају ставове људи који су их направили и људи за које су подигнуте, већ и активно обликују људско понашање, неспорна је метафизичка компонента Корадинијевог стваралаштва, самим тим и везе Цетиња и Барија. Коришћење и поштовање његових објеката само је потврда утемељености и препознавања семантичких вриједности које је носила архитекура почетком XX вијека.

The paper presents the influence of the most significant achievements of the architect Augusto Cesare Corradini (1860–1932) on the urban scene of Cetinje and Bari in the period 1896–1931. years. Corradini managed to define spaces with significant architectural works, with a concrete, recognizable artistic sign, either as a segment of international eclecticism or rationalism / modernity. In Bari, he participated in the renovation of the Cavour Hotel (1905) and the construction of the Fizzarotti Palace (1906–1908). In the meantime, he created in Cetinje between 1896–1912. year (until the beginning of the Balkan wars), in the period when the city was characterized by the most intensive architectural production. After 1920, until 1931, in the new social circumstances in Italy, he actively participated in urban-architectural processes, and produced a significant number of unrealized projects (which are presented in the work for the first time), with undoubted artistic potential. With the realizations of the first decade of the 20th century in Cetinje and the third in Bari, he left an indelible mark on the urban-architectural scene of the mentioned cities. He especially marked them from the urban asset with monumental buildings, the Government House in Cetinje (1910), and the Fiera del Levante (1928) in Bari, and artistically strong achievements by the Russian Legation (1903) in Cetinje and the palaces of Fizzarotti and Ingami-Scalvini (1923) in Bari. Through his membership in professional associations and commissions, he influenced the development of stylistic trends. He viewed loyalty to academism as a commitment to European tradition, cosmopolitanism, as opposed to vague futuristic innovations. The spirit of secession, which achieved a strong penetration at the beginning of the 20th century, was accepted by Corradini in fragments, mainly on private buildings in Bari, remaining consistent with the eclecticism program, and after 1928, when he designed the Fiat Palace (1925), in the direction of rationalism. With flexible principles of regulation in Cetinje, it almost freely expresses its architectural expression, while the Fiera del Levante, conceived in 1928, was recognized in the plan a few years later. The changes that his buildings have brought to the space are ambiguously significant. One of the most striking values of his works is the layered, active attitude towards the unbuilt and built space, the existing urban situation and tradition, often an unusual, striking definition of objects. Most often, he managed to harmonize functional and decorative, artistic and technical in architecture, whereby the construction took shape, and the facade a symbolic role. He paid special attention to the balanced ratio of full and empty surfaces, emphasizing the rhythm in the arrangement of openings, primary and secondary plastics, as well as light-dark contrasts on the facades. He showed a pronounced sensibility in his artistic, memorial and sacral opus. The interiors are stylized with decorative works in plaster, stucco, stone, profiled wall coverings, painted walls and vaults. The interior decoration projects of the Fizzarotti Palace, with two painted canvases and the Aula Magna Hall within the Ateneo Palace (1924), monuments and altars, exude exquisite artistic notes, and motifs from ancient mythology and Christian iconography. A top artist and architect with international experience, decorated, a member of Freemasonry and the National Fascist Party of Italy, a member of numerous professional associations and commissions, he was buried in 1932 in Bari in the chapel of his friend, which he also designed. His most significant works, due to their recognized historical, architectural and overall values, are under the protection of states as cultural goods. Perhaps this is the best argument for the necessity of researching and valorizing a unique creative opus. If we are guided by Rudolf Arheim's thesis that Buildings not only reflect the views of the people who made them and the people for whom they were built, but also actively shape human behavior, the metaphysical component of Corradini work is indisputable, thus the connection between Cetinje and Bari. The use and respect of its objects is only a confirmation of the foundation and recognition of the semantic values that architecture carried from the beginning of the 20th century.