Еколошки криминалитет као облик угрожавања безбедности животне средине у Републици Србији

Abstract

Докторска дисертација се бави истраживањем еколошког криминалитета као облика угрожавања безбедности животне средине у Републици Србији са циљем да прикупи и анализира доступну литературу у области безбедности животне средине и еколошког криминалитета, те да испита обим и динамику кривичних дела против животне средине садржаних у глави XXIV Кривичног законика и њихов утицај на безбедност животне средине Републике Србије. Временски обухват овог истраживања јесте 15 година, при чему је за полазну годину узета 2006. година када је на снагу ступио Кривични законик у ком су кривична дела против животне средине нормирана члановима од 260 до 277. Полазећи од предмета и циља истраживања, формиране су четири групе истраживачких питања које се тичу безбедности животне средине, њених облика угрожавања, затим еколошког криминалитета и његове типологије, те кривичних дела против животне средине у Републици Србији и њиховог односа са безбедношћу животне средине. Како би одговорили на постављена питања дисертација је подељена у осам целина. У уводном поглављу представљен је методолошки оквир истраживања, док је теоријско-појмовни оквир дат у поглављима која следе. Тако друго поглавље пружа преглед досадашњих научних сазнања о безбедности животне средине, односно пружа се увид у еволуцију заштите животне средине у безбедност животне средине. Треће поглавље се бави основним облицима угрожавања безбедности, као и безбедности животне средине. Четврто поглавље нам приказује феноменологију еколошког криминалитета и карактеристике од значаја за изучавање његовог утицаја на безбедност животне средине. У петом поглављу дисертације су посебно издвојена кривична дела против животне средине на међународном нивоу. У шестом поглављу анализирају се кривичноправни аспекти заштите животне средине и 18 кривичних дела садржаних у глави XXIV Кривичног законика, као и динамика и обим пријављених, оптужених и осуђених пунолетних лица у периоду од 2006. до 2020. године. Седмо поглавље нам приказује емпиријско истраживање спроведено за потребе овог рада, резултате и дискусију. Закључак јесте последље поглавље ове дисертације.

The doctoral dissertation deals with the research of environmental crime as a form of endangering environmental security in the Republic of Serbia with the aim to collect and analyze the available literature in the field of environmental security and environmental crime, and to examine the scope and dynamics of crimes against the environment contained in Chapter XXIV of the Criminal Code and their influence on the environmental security of the Republic of Serbia. The time span of this research is 15 years, with 2006 as the starting year, which is the year when the Criminal Code of the Republic of Serbia entered into force; crimes against the environment are regulated by articles 260 to 277 of the Code. Based on the subject and goal of the research, there are four groups of research questions concerning the environmental security, forms of its endangerment, the environmental crime and its typology, and criminal acts against the environment in the Republic of Serbia and their relationship with the environmental security. In order to answer the questions that have been raised, the dissertation is divided into eight parts. The methodological framework of the research is presented in the introductory chapter, while the theoretical-conceptual framework is given in the following chapters. Thus, the second chapter provides an overview of current scientific knowledge on environmental security, that is, it provides an insight into the evolution of environmental protection into environmental security. The third chapter deals with the basic forms of endangering security, as well as environmental security. The fourth chapter shows us the phenomenology of environmental crime and the characteristics of importance of the study of its impact on environmental security. In the fifth chapter of the dissertation, criminal acts against the environment at the international level are singled out. The sixth chapter analyzes the criminal law aspects of environmental protection and 18 criminal offenses contained in Chapter XXIV of the Criminal Code, as well as the dynamics and volume of reported, accused and convicted adults in the period from 2006 to 2020. The seventh chapter shows us the empirical research conducted for the purposes of this paper, the results and the discussion. The conclusion is the last chapter of this dissertation.