Изазови консолидације судства као независне гране власти у Србији на почетку 21. века

Abstract

Процес консолидације судске власти као независне гране власти веома је комплексан, одиграва се у неколико фаза и захтева испуњење мноштва услова. Пошто је опсег потенцијалних друштвених фактора који могу утицати на судство преопширан, предмет овог истраживања је утицај структуралних (егзогених) и актерских (ендогених) друштвених фактора на консолидацију судства као независне гране власти у савременој Србији. Кроз реконструкцију специфичног друштвеног контекста, рад има за главни циљ да: а) идентификује друштвене детерминанте (економске, политичке и културно–професионалне) и б) установи њихов међусобни однос и релативни интензитет утицаја на стварање независног судства. Под релативним интензитетом се подразумева поређење интензитета и значаја различитих друштвених фактора једних у односу на друге. Истраживање се ослања на теорију структурације Ентони Гиденса (Anthony Giddens) да су актери заправо креативни „агенти“ који имају способност да кроз праксу, својим делањем производе нове структуре, док са друге стране, они могу да прихвате да репродукују постојеће структуре тако што живе у оквирима затечених образаца и рутина. С тим у вези, покушали смо да откријемо да ли структурални фактори условљавају делање актера, као и да ли и на који начин актерски фактори заузврат репродукују структуралне факторе. Иако је судијска делатност, као једна од најстаријих професија, одувек била предмет правног нормирања, тема многих научних и лаичких расправа и полемика, уочава се дефицит у интегралном тј. интердисциплинарном приступу предметном феномену. Стога смо се определили да ову правну област истражимо комбиновањем различитих научних призми – правне и социолошке, ослањањем примарно на квалитативне и квантитативне социолошке методе – разговора, упитника и фокусиране групне дискусије. Тако да су полазне хипотезе проверене кроз обимно емпиријско истраживање – 620 упитника, 52 полуструктурисана интервјуа и 3 фокусиране групне дискусије, све са судијама из судова опште надлежности у Србији (основни суд, виши суд, и апелациони суд). Добијени резултати су потврдили основну истраживачку хипотезу да кумулативно дејство структуралних и актерских друштвених фактора отежава консолидацију судства као независне гране власти у савременој Србији. Према мишљењу испитаника, друштвено-економски и друштвено-политички фактори као структурални чиниоци допринели су да материјални положај, услови за рад судија и различите врсте политичких утицаја представљају можда највећи изазов унапређењу положаја судија у Србији. Такође, испитивани културни и професионални фактори као актерски фактори на различите начине отежавају консолидацију судства као независне гране власти у савременој Србији, те према мишљењу испитаника у великој мери не доприносе већем степену независности.

The process of consolidating of the judiciary as an independent branch of government is а very complex, takes place in several stages and requires the fulfillment of many conditions. Since the range of potential social factors that could influence on judiciary is too broad, the subject of this research is the influence of structural (exogenous) and actor (endogenous) social factors on the consolidation of the judiciary as an independent branch of government in contemporary Serbia. Through the reconstruction of the specific social context, the main goal of this thesis is a) to identify social determinants (economic, political and cultural-professional) and b) to establish their mutual relationship and relative intensity of influence on the creation of an independent judiciary. Relative intensity means a comparison of the intensity and importance of different social factors, one in relation to the other. The research relies on Anthony Giddens’ theory of structuration that actors are actually creative “agents“ who have the ability to produce new structures through their practice, while on the other hand, they can accept to reproduce existing structures by living in frameworks of found patterns and routines. In this regard, we tried to find out whether structural factors condition the action of actors, as well as whether and in what way actor factors in turn reproduce structural factors. Although the judicial profession, as one of the oldest professions, has always been the subject of legal norms, the topic of many scientific and lay discussions and polemics, there is a deficit in the integral ie. interdisciplinary approach to this phenomenon. Therefore, we decided to analyze this legal area by combining different scientific prisms – legal and sociological, primary qualitative and quantitative sociological methods – conversations, questionnaires and focus group discussions. So the initial hypotheses were verified through extensive empirical research – 620 questionnaires, 52 semi-structured interviews and 3 focus group discussion with judges from courts of general jurisdiction in Serbia (primary court, higher court, and appellate court). The obtained results confirmed the main research hypothesis that the cumulative effect of structural and actor social factors burdened the consolidation of the judiciary as an independent branch of government in contemporary Serbia. According to the respondents, socio-economic and socio-political factors as structural factors have contributed to the fact that the material position, the working conditions in the court and different political influences represent perhaps the biggest challenge to the improvement of the position of judges in Serbia. Also, the examined cultural and professional factors as actor factors, in many ways make it difficult to consolidate the judiciary as an independent branch of government in contemporary Serbia, and according to the opinion of the respondents, they greatly hinder the independence of judiciary.