Културни модел нације и превођење народне поезије: шпанске и српске народне песме у британском романтизму

Abstract

Преводи шпанске и српске народне поезије спадају у ред најистакнутијих књижевних догађаја у британском романтизма. Исти најзначајнији преводиоци превели су и шпанске и српске песме или се њима на неки начин бавили. То су Волтер Скот, Џон Гибсон Локхарт и Џон Бауринг. Циљ дисертације је да испита везе шпанске и српске народне поезије у британском романтизму и утицај на грађење културног модела нације, затим да , поређењем свих аспекта од значаја који укључују како саме преводе, изворнике, приказе и преводиоце тако и шири друштвено-историјски и културно-политички контекст у ком су преводи настали, као и културне моделе Шпаније и Србије који су на њима настали. Хипотеза је да је превођење саставни део стратегије пасивног освајања територије која је међа, ни на Истоку ни на Западу. Водећи се комплексном природом проучаваних феномена, предложен је компаративан и интердисциплинарни оквир који комбинује постулате и концепте природне филозофије, културне антропологије, студија културе и студија превођења, когнитивне антропологије, теорије културних модела и перформативне историје. Културни модел нације Шпаније и Србије настао је као измаштавање геополитичких евро-оријенталних периферија, Балканског полуострва под Отоманима, и маварске Шпаније. Културни модели су исти, насталу под утицајем метанаратива Европе и Прогреса, а у функцији грађења британског националног идентитета. Шпанија и Србија су у романтичарској књижевној обради хетеротопије. Британска књижевност деветнаестог века одиграла је пресудну улогу у стварању слике варварског, дивљег истока Европе. Примери у овој дисертацији показују да је наратив доброг дивљака активан. Романтичари, у настојању да уједени машту и разум, универзално и национално, класично и романтично, стварају мит Европе и „мистику“ Нације.

Translations of Spanish and Serbian folk poetry are among the most prominent literary events in British Romanticism. The same most significant translators translated Spanish and Serbian poems, or they dealt with them in some way. They are Walter Scott, John Gibson Lockhart, and John Bowring. The aim of the dissertation is to examine the connections between Spanish and Serbian folk poetry in British romanticism and the influence on the construction of the cultural model of the nation, then, by comparing all aspects of importance that include both the translations themselves, the originals, representations and translators, as well as the broader socio-historical and cultural context in which the translations were created, as well as the cultural models of Spain and Serbia that were created based on it. The hypothesis is that translation is an integral part of the strategy of passive conquest of the border territory, neither in the East nor in the West. Guided by the complex nature of the studied phenomena, a comparative and interdisciplinary framework is proposed that combines the postulates and concepts of natural philosophy, cultural anthropology, cultural studies and translation studies, cognitive anthropology, cultural model theory and performative history. The cultural model of the nation of Spain and Serbia was created as an imagination of the geopolitical Euro-Oriental peripheries, the Balkan Peninsula under the Ottomans, and the Moorish Spain. The cultural models are the same, created under the influence of the metanarrative of Europe and Progress. Spain and Serbia represent the romantic literary treatment of heterotopia. British literature of the nineteenth century played a crucial role in creating the image of the barbaric, wild east of Europe. The examples in this dissertation show that the good savage narrative is active. Romantics, in an effort to unite imagination and reason, universal and national, classical and romantic, create the myth of Europe and the "mystique" of the Nation.