Митска бића у српским и немачким народним бајкама

Abstract

Предмет научног истраживања докторске дисертације представља функционална карактеризација митских бића у репрезентативним српским и немачким народним бајкама, у књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком контексту, те у контексту сагледавања фолклорних резултата у склопу расветљавања интеркултуралних веза српског и немачког народа. У средишту проучавања првенствено су се нашле „женске“ народне приповетке из збирки Вука Стефановића Караџића, „Zaubermärchen“ из целокупних издања збирки бајки браће Грим и репрезентативна изворна грађа из збирки и антологија српске и немачке усмене прозе. Одабир репрезентативних бајки нарочито је био одређен на основу најчешће заступљених митских бића у народној бајци оба народа – њихових „фантастичних“ атрибута и „чудесних“ својстава – пре свега у оним бајкама, одабраним на основу „компаративног“/„контрастивног“, односно, „конфронтативног“ приступа митолошко-магијским системима српске и немачке усмене традиције. Имајући у виду иманентну повезаност народних књижевности, древне обичајности и митолошког схватања света, основни циљ истраживања је био да се у културолошком и митопоетском богатству народних бајки оба народа уоче и компаративно испитају место и функција митских бића у систему веровања и поетици жанрова усмене прозе, утврди њихов континуитет и варијантност, учесталост и значај у моделовању сижеа, њихова улога у конструкцији и развоју догађаја у бајци и израде регистри који приказују сличности и разлике у номенклатури, функцијама, атрибутима и значењима митских бића у српским, односно, немачким народним бајкама.

The subject matter of the scientific research in this PhD thesis is the functional characterisation of mythical creatures in the representative selection of Serbian and German folk tales, in the context of the history and theory of literature and the cultural context as well as the context of the folklore analysis results with the aim to shed light on the intercultural connections between the Serbian and the German nations. The focus of the analysis is on the “female” folk tales from the collections of Vuk Stefanovic Karadzic, “Zaubermärchen“ from the complete edition of fairy tales by brothers Grimm and representative original samples from the collections and anthologies of Serbian and German oral prose. The selection of the representative folk tales was based on the most common mythical creatures in the folk tales of the two nations – their “fantastical” attributes and “supernatural” features – mainly in the folk tales chosen on the basis of the “comparative”/”contrasting” or “confrontational” approach to mythical-magical systems of Serbian and German oral tradition. Bearing in mind the inherent connection among folk literature, ancient customs and mythical understanding of the world, the main aim of the research was to explore the cultural and mythopoetic riches of the folk tales of both nations, to observe and comparatively examine the place and function of mythical creatures in the belief system and poetics in oral prose genres, to define their continuity and variety, frequency and significance in the plot modelling, to determine their role in the construction and sequence of events in a folk tale and to create registers which show the similarities and differences in the nomenclature, function, attributes and meaning of the mythical creatures in Serbian and German folk tales.