Ставови о двојезичности у образовању у мањинским срединама у Републици Србији

Abstract

Предмет овог рада је истраживање ставова ученика средњих школа у мултиетничким срединама у Републици Србији. Циљ истраживања је да се прикупе валидни емпиријски подаци о ставовима према језицима и учењу језика, односно двојезичном образовању, ради евалуације актуелних образовних политика и идентификовања изазова и евентуалних препрека са којима се образовни систем и сви актери који у њему учествују суочавају. Истраживање је спроведено у теоријским оквирима истраживања ставова о језику уз прихватање резултата истраживања о двојезичности и двојезичном образовању који указују на бенефите адитивног билингвизма и неопходност да образовање тежи његовом постизању. Коришћен је директан приступ истраживању ставова о језику, а као инструмент је употребљен анкетни упитник. Рад следи квантитативни истраживачки метод, тачније метод интернет анкетирања, односно компјутерски само-администрирани упитник (енг. Computerized self-administered questionnairе - CSAQ). Анкетно истраживање је спроведено на репрезентативном узорку свих 26 општина у којима се спроводи настава на неком од језика националних мањина или уз учење матерњег језика и елемената националне културе као посебног школског предмета. Резултати истраживања показују да тренутни ниво познавања језика других народа у мултиетничким срединама угрожава процес интеграције и води сегрегацији унутар мултиетничких заједница, а такође се показало и да актуелне образовне језичке политике у Републици Србији захтевају ревизију и јачање двојезичне наставе. Тема ставова о двојезичности у образовању у Србији пре овога према нашим сазнањима није обрађена на научни и емпиријски начин, а свакако не овако свеобухватним приступом који је испитао ставове свих девет националних мањина које остварују право на мањинско образовање у средњим школама.

The subject of this dissertation is the exploration of attitudes of high school students in minority settings in the Republic of Serbia. The aim of the research is to gather valid empirical data on attitudes towards languages and language learning, as well as bilingual education, in order to evaluate current educational policies and identify challenges and potential obstacles faced by the educational system and all stakeholders involved. The research was conducted within the theoretical framework of language attitude research, while accepting the results of research on bilingualism and bilingual education which indicate the benefits of additive bilingualism and the necessity for education to strive for its achievement. A direct approach to language attitude research was used, with a questionnaire used as the instrument. The dissertation follows a quantitative research method, specifically the method of internet surveying, or the computerized self-administered questionnaire (CSAQ). The survey was conducted on a representative sample of all 26 municipalities where teaching is conducted in one of the languages of national minorities, or with the learning of the mother tongue and elements of national culture as a separate school subject. The research results show that the current level of knowledge of the languages of other peoples in multiethnic environments threatens the integration process and leads to segregation within multiethnic communities, and also shows that current language education policies in the Republic of Serbia require revision and strengthening of bilingual education. To our knowledge, the topic of attitudes towards bilingualism in education in Serbia has not been scientifically and empirically examined before, certainly not with such a comprehensive approach that examined the attitudes of all nine national minorities that have the right to minority education in high schools.