Економско-географске и демографске промене аграрног простора Србије
Changes of agrarian space in Serbia: economical-geographycal and demographycal aspects
Metapodaci
Prikaz svih podataka o disertacijiSažetak
Имајући на уму динамику пољопривредног и сеоског становништва, процес
демографске транзиције у Републици Србији (у даљем тексту Србији) и
транзицију српске економије од примарног сектора ка сектору услуга, са
једне стране, и од централно-планске ка тржишној економији са друге, ова
теза настоји да емпиријски докаже заокрет у избору примарног занимања
сеоског становништва. У условима када су директне инвестиције у сеоску
економију веома ограничене, а за разлику од периода индустријализације
шансе за непољопривредно запошљавање сеоског становништва значајно
редуковане, избор примарног занимања сеоске популације и
диверзификација сеоске економије и прихода ослоњена је на личне и
локалне ресурсе, материјалне или људске, чије је пуно ангажовање везано за
праксу самозапољавања и предузетништва. У стартегијама развоја пољопривреде а посебно у н...овијим стратегијама
руралног развоја, нетрадиционалне пољопривредне активности и
новостворени непољопривредни послови сматрају се кључним факторима
одрживог развоја села. Зато се у овој тези савремене економско-географске и
демографске промене аграрног простора Србије, истражују са становишта
диверзификације економских активности и начина на који диверзификација
активности и прихода може утицати на одржив демографски развој.
Претпоставља се да је становништво слабо урбанизованог простора Србије,
препознавши проблем континуираног слабљење пољопривреде, неизвесних
извора прихода и снажне емиграције, на изазове економске глобализације
одговорило развојем нових форми привређивања. Такође се претпоставља да
диверзификација пољопривредних активности, мултифункционалност
пољопривреде и плуриактивност пољопривредног становништва доприносе
успоравању емиграције сеоског становништва. Више квалитетнијих
непољопривредних послова у сеоским срединама могло би успорити по полу
селективно исељавање радно и репродуктивно способног становништва,
што је посебно важно у контексту редуковања полног дебаланса у српским
селима и контексту брачности и фертилитета сеоске популације. Емпиријско истраживање у овој тези је утемељено на претпоставци да више
стопе активности у непољопривредним делатностима доприносе
генерисању прихода и унапређењу стандарда живота сеоског становништва,
што је основна претпоставка одрживог економског и демографског развоја
домаћинстава и сеоских насеља...
Having in mind the dynamics of agricultural and rural population, the process of
demographic transition in Serbia, and the transition of Serbian economy from
primary to service sector, on one side, and from central-planned to market
economy on the other side, the aim of this thesis is to prove the shift in the primary
occupation of rural population. In circumstances where direct investments in the
rural economy are very limited, and unlike the period of industrialization the
chances of non-agricultural employment of the rural population are significantly
reduced, the choice of primary occupation of the rural population and the
diversification of rural economy and incomes rely on personal and local resources,
technical or human, whose full engagement is linked to practice of selfemployment
and entrepreneurship.
In the strategies of agricultural development, especially newer strategies of rural
development, untraditional agricultural activities and newly non-agricultural jobs
are conside...red to be the main factors of sustainable development in villages. That
is why this thesis studies modern economic-geographical and demographical
changes of agrarian space in Serbia from the economy activities and incomes
diversification standpoint. It is thought that the population of rural parts of Serbia
recognized the problems that are decrease of agriculture, insecure income sources
and strong emigrations towards urban parts of the country, and reacted to these
globalization challenges by developing new forms of activity. It is also thought that
the diversification of agricultural activities, the multi-functionality of agriculture
and pluriactivity of agricultural population slow down the rural population
emigrations. More non-agricultural jobs of higher quality in rural regions could
slow down the gender-selective emigrations of the population capable of work and
reproduction, which is especially important in the context of reducing gender gap
in Serbian villages and in the context of marriage and fertility of rural population.
Empirical research in this thesis is based on the hypothesis that higher rates of
activity in the non-agricultural sectors can improve life standards and generate
incomes in rural areas, which is the main hypothesis of sustainable development in
households and rural villages...