Формирање социокултурне компетенције у настави руског језика посредством уџбеника

Abstract

У овом раду истраживали смо категорије и конституенте социокултурне компетенције, њену појавност у систему наставе руског језика, норме, традиције и средства комуникативног понашања као њеног значајног дела, присуство елемената вербалног и невербалног комуникативног понашања у уџбеницима за руски језик, и однос наставника и ученика према самом уџбенику и елементима социокултурне компетенције који су у њему заступљени. Теоријске поставке овог рада заснивају се на резултатима истраживања представника Вороњешке школе комуникативног понашања, који су разрадили методе и технике за описивање комуникативног понашања руске социокултурне заједнице, а које се могу применити на опис комуникативног понашања било које лингвокултурне заједнице. Служећи се квалитативним и квантитативним методама анализирали смо наставне планове и програме за општеобразовни профил наставе где смо установили недовољну развијеност сегмената који се односе на социокултурну компетенцију, сегменти су заједничког карактера за све разреде основног или све разреде средњег образовања, у којима одсуствују дескриптори за проверу усвојености социокултурне компетенције. Анализом уџбеника руског језика утврдили смо да основни текст, као најважнији структурни елемент уџбеника, не садржи у довољној мери елементе комуникативног понашања руске етносоциокултурне заједнице, без којих није могуће стицање социокултурне компетенције. Такође, уобличили смо и два анкетна упитника, за ученике и наставнике, којима смо испитивали њихова мишљења, ставове и искуства о усвајању социокултурне компетенције посредством уџбеника руског језика. И наставници и ученици сматрају да уџбеници којима се служе у настави руског језика немају довољно адекватног садржаја за стицање социокултурне компетенције.

In this paper, we investigated the categories and constituents of sociocultural competence, its appearance in the Russian language teaching system, norms, traditions, and means of communicative behavior as its significant part. Also we investigated the presence of elements of verbal and non-verbal communicative behavior in Russian language textbooks, the attitude of teachers and students towards the textbook itself, and the elements of sociocultural competence that are represented in it. The theoretical propositions of this work are based on the research results of representatives of the Voronezh School of Communicative Behavior, who developed methods and techniques for describing the communicative behavior of the Russian sociocultural community, which can be applied to the description of the communicative behavior of any linguistic and cultural community. Using qualitative and quantitative methods, we analyzed the curricula for the general education profile of teaching, where we found insufficient development of segments related to sociocultural competence, segments of a common character for all grades of elementary or all grades of secondary education, in which there are no descriptors for checking adoption sociocultural competences. The basic text, the most crucial structural component of the textbook, does not sufficiently include the communicative behaviors of the Russian ethnic-sociocultural community, which are necessary for the development of sociocultural competence. This was discovered through our analysis of the Russian language textbook. Also, we created two survey questionnaires for students and teachers, with which we examined their opinions, attitudes, and experiences about the adoption of sociocultural competence through Russian language textbooks. Both teachers and students believe that the textbooks they use in teaching the Russian language do not have enough adequate content for the acquisition of sociocultural competence.