Црква Светог Ђорђа у Ајдановцу и српска уметност друге половине XV века

Abstract

Предмет проучавања докторске дисертације је црква Светог Ђорђа у Ајдановцу и српска уметност настала у периоду од пада Смедерева 1459. године до почетка XVI столећа. Рад је посвећен првенствено католикону манастира Ајдановца, који је од свих споменика разматраног периода научној јавности најмање познат. У другом делу рада дат је преглед споменика изграђених и/или осликаних у другој половини XV века, као и књижног украса и икона. Циљ истраживања је свеобухватно сагледавање особености архитектуре и живописа ајдановачког храма и одређивање места тог споменика у оквирима српске уметности друге половине XV века. Анализом архитектуре ајдановачког католикона дошло се до закључка да је то један од ретких споменика у целости саграђен у другој половини XV века и да се од других грађевина разматраног периода разликује првенствено по отвореном трему. Разматрањем целокупног сликарства цркве дат је увид у тематски програм живописа. Такође, након идентификовања највећег броја сачуваних сцена и појединачних фигура уочено је да су у ајдановачком живопису заступљене неке од представа ретко сликаних како у српској тако и у византијској уметности. На основу сигнатура крај светитеља и натписа на свицима закључено је и да је главну улогу у украшавању ајдановачке цркве имао грчки сликар. У другом делу дисертације начињен је преглед српске уметности друге половине XV века. Показало се да је градитељска делатност на подручјима насељеним Србима делимично замрла, на шта су по свој прилици утицали строги османски прописи по питању подизања нових цркава. Сачуване живописане целине сведоче о одржавању уметничког континуитета у првом периоду под Османлијама. Сагледавањем сликаних остварења тог периода уочено је да су, осим неизоставних циклуса и појединачних фигура, у репертоаре сликаних храмова уношене занимљиве новине које указују на то да са гашењем српске Деспотовине уметничка креативност није у потпуности утихнула. У прилог томе говоре и илуминирани рукописи у којима су очуване неке од најупечатљивијих заставица орнаменталног типа. На крају, увидом у градитељске подухвате, сликане програме, илуминиране рукописе и иконе друге половине XV века стиче се јаснија слика о целокупном уметничком стваралаштву српског народа у првом периоду након гашења српске Деспотовине, којем по својим особеностима у потпуности припадају архитектура и сликарство цркве Светог Ђорђа у Ајдановцу.

The subject of the study of the doctoral dissertation is the church of St. George in Ajdanovac and Serbian art created in the period after the fall of Smederevo in 1459 to the beginning of the 16th century. The study primarily focuses on the katholikon of the monastery of Ajdanovac, which is the least known to the scientific public of all the monuments of the considered period. Оverview on the monuments built and/or painted in the second half of the 15th century, as well as illuminated manuscripts and icons is given in the second part of the study. The aim of the research is a comprehensive overview of the artistic peculiarities of the architecture and paintings of the church in Ajdanovac and to determine that monument and its place within the Serbian art of the second half of the 15th century. Based on the analysis of the architecture of the katholikon in Ajdanovac, a conclusion was reached that it is one of the few monuments built in its entirety in the second half of the 15th century and that it differs from other buildings of the considered period primarily by its open porch. Analysis of the entire fresco program of the church has enabled an insight into the thematic program of paintings. Also, after identifying the largest number of preserved scenes and individual figures, it was concluded that some of the representations in Ajdanovac belong to the rarely painted themes in both Serbian and Byzantine art. Based on the signatures and the inscriptions on the scrolls, it has been noted that the main role in the decoration of the church in Ajdanovac belonged to a Greek painter. The overview of Serbian art of the second half of the 15th century, presented in the second part of the dissertation, indicates that the construction activity in areas inhabited by Serbs was rare, which was probably the result of the strict Ottoman regulations regarding the construction of new churches. Nevertheless, the preserved painted church ensembles of that time witness the maintenance of artistic continuity in the first period under the Ottomans. In addition to the traditional cycles and individual figures in the painted ensembles of that period, the production of new and peculiar scenes was an indication that the artistic creativity did not completely vanished with the end of the Serbian Despotism. This thesis is supported by a certain number of illuminated manuscripts in which some of the most impressive flags of the ornamental type have been preserved. Finnaly, an insight into the architecture, painted programs, illuminated manuscripts and icons of the second half of the 15th century gives a clearer picture of the entire artistic creativity production of the Serbian people in the first period after the end of the Serbian Despotism to which belong the architecture and painting of the church of St. George in Ajdanovac.