Диференцијација морталитета становништва Републике Српске

Abstract

Предмет истраживања докторске дисертације под називом „Диференцијација морталитета становништва Републике Српске“ је квантитативно-квалитативна анализа диференцијалне смртности становништва Републике Српске у периоду 1996–2018. године. У оквиру ове докторске дисертације посебан акценат стављен је на анализу диференцијалне смртност према полу, старости и узроку смрти. Циљ овог истраживања је да се кроз разрађену методологију укаже на утицај демографских, социо-економских и биолошко-медицинских детерминанти на ниво морталитета становништва Републике Српске. Такође, једна од основних одредница истраживања односи се на просторну регионализацију морталитета и издвајање целина са специфичностима у погледу смртности становништва. Анализа резултата у претходне две деценије указује на сукцесивно повећање смртности становништва Републике Српске, што илуструје податак да се у анализираном периоду укупан број умрлих повећао за трећину у односу на почетак посматраног периода. Највећа детерминанта раста стопе смртности представља поремећај биолошких структура, која се манифестује процесом демографског старења и порастом удела старог становништва у укупној популацији Републике Српске. На основу анализе диференцијалног морталитета према полу уочена је већа стопа смртности код мушкараца у односу на жене. Већа смртност мушкараца на простору Републике Српске последица је веће вероватноће смртности и краћег животног века код популације мушкараца. Старосни образац морталитета указује на повећање учешћа старијих таросних група у укупном морталитету становништва Републике Српске. Пораст смртности у најстаријим старосним групама директна је последица нарушене старосне структуре и утицаја „baby boom“ генерације на укупан морталитет. Такође, ово истраживање показало је и изражену редукцију морталитета код младе и средовечне популације, што се директно одразило на повећање животног века на рођењу. Очекивано трајање живота у Републици Српској бележи сукцесиван раст код оба пола. Краћи животни век код мушкараца у односу на жене последица превремене смртности мушког пола настале комбинацијом различитих фактора, међу којима највећи утицај имају насилне смрти, те бихевиорални и метаболички фактори ризика. Диференцијална смртност према врсти болести указале је на велико учешће хроничних оболења у укупном морталитету становништва Републике Српске. Резултати компаративне анализа стандардизованих стопа смртности у Српској указали су знатно већи морталитет од болести циркулаторног система и неоплазми у односу на европски просек. Анализом превремене смртности уочена је већа преваленца превременог орталитета код мушкараца. Поред изражене полне диференцијације, једно од основних обележја овог показатеља је сукцесивно смањење укупне стопе превременог морталитета. Просторна диференцијација морталитета у Републици Српској указује на изражене разлике како на нивоу регија, тако и на нивоу локалних заједница. Највеће апсолутне вредности морталитета бележе популационо највећи градови, док су највеће стопе смртности уочене код општина са малим демографским капацитетом и са високим уделом старог становништва у укупној популацији. Просторна диференцијација смртности према врсти болести такође указује на разлике посебно у погледу смртности од тумора. Резултати анкетног истраживања показали су велик утицај демографских обележја на факторе ризика за појаву водећих хроничних оболења. Диференцијација фактора ризика према полу указала је на већу вулнерабилност мушког пола, док старосна структура представља главну детерминанту преваленце, посебно код метаболичких фактора ризика. Смањење смртности „која се може избећи“ може се постићи редукцијом фактора ризика као што су висок крвни притисак, повишен холестерол, висок ниво шећера у крви, гојазност, физичка неактивност, пушење, лкохол и неквалитетна исхрана. Важну улогу у смањењу морбидитета и морталитета од ових фактора могу имати медијске кампање и боља информисаност становништва о негативним последицама фактора ризика, напређење у домену скрининга и раног откривања малигних оболења, као и напредак у области кардиохирургије. На основу свега наведеног у наредне две деценије може се очекивати наставак раста апсолутне смртности становништва Републике Српске, првенствено захваљујући „вишковима“ становништва у старијим старосним групама.

Predmet istraživanja doktorske disertacije pod nazivom „Diferencijacija mortaliteta stanovništva Republike Srpske“ je kvantitativno-kvalitativna analiza diferencijalne smrtnosti stanovništva Republike Srpske u periodu 1996–2018. godine. U okviru ove doktorske disertacije poseban akcenat stavljen je na analizu diferencijalne smrtnost prema polu, starosti i uzroku smrti. Cilj ovog istraživanja je da se kroz razrađenu metodologiju ukaže na uticaj demografskih, socio-ekonomskih i biološko-medicinskih determinanti na nivo mortaliteta stanovništva Republike Srpske. Takođe, jedna od osnovnih odrednica istraživanja odnosi se na prostornu regionalizaciju mortaliteta i izdvajanje celina sa specifičnostima u pogledu smrtnosti stanovništva. Analiza rezultata u prethodne dve decenije ukazuje na sukcesivno povećanje smrtnosti stanovništva Republike Srpske, što ilustruje podatak da se u analiziranom periodu ukupan broj umrlih povećao za trećinu u odnosu na početak posmatranog perioda. Najveća determinanta rasta stope smrtnosti predstavlja poremećaj bioloških struktura, koja se manifestuje procesom demografskog starenja i porastom udela starog stanovništva u ukupnoj populaciji Republike Srpske. Na osnovu analize diferencijalnog mortaliteta prema polu uočena je veća stopa smrtnosti kod muškaraca u odnosu na žene. Veća smrtnost muškaraca na prostoru Republike Srpske posledica je veće verovatnoće smrtnosti i kraćeg životnog veka kod populacije muškaraca. Starosni obrazac mortaliteta ukazuje na povećanje učešća starijih tarosnih grupa u ukupnom mortalitetu stanovništva Republike Srpske. Porast smrtnosti u najstarijim starosnim grupama direktna je posledica narušene starosne strukture i uticaja „baby boom“ generacije na ukupan mortalitet. Takođe, ovo istraživanje pokazalo je i izraženu redukciju mortaliteta kod mlade i sredovečne populacije, što se direktno odrazilo na povećanje životnog veka na rođenju. Očekivano trajanje života u Republici Srpskoj beleži sukcesivan rast kod oba pola. Kraći životni vek kod muškaraca u odnosu na žene posledica prevremene smrtnosti muškog pola nastale kombinacijom različitih faktora, među kojima najveći uticaj imaju nasilne smrti, te bihevioralni i metabolički faktori rizika. Diferencijalna smrtnost prema vrsti bolesti ukazale je na veliko učešće hroničnih obolenja u ukupnom mortalitetu stanovništva Republike Srpske. Rezultati komparativne analiza standardizovanih stopa smrtnosti u Srpskoj ukazali su znatno veći mortalitet od bolesti cirkulatornog sistema i neoplazmi u odnosu na evropski prosek. Analizom prevremene smrtnosti uočena je veća prevalenca prevremenog ortaliteta kod muškaraca. Pored izražene polne diferencijacije, jedno od osnovnih obeležja ovog pokazatelja je sukcesivno smanjenje ukupne stope prevremenog mortaliteta. Prostorna diferencijacija mortaliteta u Republici Srpskoj ukazuje na izražene razlike kako na nivou regija, tako i na nivou lokalnih zajednica. Najveće apsolutne vrednosti mortaliteta beleže populaciono najveći gradovi, dok su najveće stope smrtnosti uočene kod opština sa malim demografskim kapacitetom i sa visokim udelom starog stanovništva u ukupnoj populaciji. Prostorna diferencijacija smrtnosti prema vrsti bolesti takođe ukazuje na razlike posebno u pogledu smrtnosti od tumora. Rezultati anketnog istraživanja pokazali su velik uticaj demografskih obeležja na faktore rizika za pojavu vodećih hroničnih obolenja. Diferencijacija faktora rizika prema polu ukazala je na veću vulnerabilnost muškog pola, dok starosna struktura predstavlja glavnu determinantu prevalence, posebno kod metaboličkih faktora rizika. Smanjenje smrtnosti „koja se može izbeći“ može se postići redukcijom faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol, visok nivo šećera u krvi, gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, lkohol i nekvalitetna ishrana. Važnu ulogu u smanjenju morbiditeta i mortaliteta od ovih faktora mogu imati medijske kampanje i bolja informisanost stanovništva o negativnim posledicama faktora rizika, napređenje u domenu skrininga i ranog otkrivanja malignih obolenja, kao i napredak u oblasti kardiohirurgije. Na osnovu svega navedenog u naredne dve decenije može se očekivati nastavak rasta apsolutne smrtnosti stanovništva Republike Srpske, prvenstveno zahvaljujući „viškovima“ stanovništva u starijim starosnim grupama.

The doctoral dissertation titled “Differentiation of Mortality in the Population of the Republic of Srpska” examines differential mortality in the region from 1996 to 2018, with a focus on sex, age, and cause of death. Using a quantitative qualitative approach, the study aims to identify the impact of demographic, socio-economic, and biological-medical factors on mortality rates. Additionally, the research involves spatial regionalization of mortality and identification of areas with unique characteristics in terms of population mortality. An analysis of mortality rates over the past two decades reveals a steady increase in the number of deaths in the Republic of Srpska. During this period, the total number of deaths rose by one-third compared to the start of the observation period. This trend can be attributed primarily to the disruption of biological structures, particularly the rapid aging of the population and the growing number of people in older age groups. A differential analysis of mortality rates by gender revealed that men in the Republic of Srpska experienced higher mortality rates than women. This is primarily due to the fact that men have a higher probability of mortality and shorter life expectancy compared to women in this region. The age pattern of mortality in the Republic of Srpska reveals an increase in the number of deaths among older age groups. This is largely due to the impact of the "baby boom" generation and the broken age structure of the population. However, the study also found that mortality rates have decreased significantly among young and middle-aged populations, leading to an increase in life expectancy at birth for both men and women. Life expectancy in the Republic of Srpska records successive growth in both sexes. Shorter life expectancy in men compared to women is a consequence of premature male mortality caused by a combination of various factors, among which violent deaths and behavioral and metabolic risk factors have the greatest impact. Differential mortality according to the type of disease indicated a large share of chronic diseases in the total mortality of the population of the Republic of Srpska. The results of a comparative analysis of standardized mortality rates in Srpska indicated a significantly higher mortality from diseases of the circulatory system and neoplasms compared to the European average. Analysis of premature mortality revealed a higher prevalence of premature mortality in men. In addition to pronounced gender differentiation, one of the main features of this indicator is its successive decrease. Spatial differentiation of mortality in Republic of Srpska indicates pronounced differences both at the level of regions and at the level of local communities. The highest absolute mortality values are recorded in the cities with the largest population, while the average mortality rates are observed in the municipalities with the smallest population, with a high proportion of the elderly population. The spatial differentiation of mortality according to the type of disease also indicates differences especially with regard to neoplasm mortality. The results of the survey showed a great influence of demographic characteristics on risk factors for the occurrence of leading chronic diseases. the differentiation of risk factors according to gender indicated a greater vulnerability of the male sex, while the age structure is the main determinant of prevalence, especially in the case of metabolic risk factors. To reduce "avoidable" mortality rates, efforts should focus on reducing risk factors such as high blood pressure, cholesterol, and blood sugar, obesity, physical inactivity, smoking, alcohol consumption, and poor diet. Media campaigns, improved screening and early detection of diseases, and advances in cardiac surgery could all play an important role in reducing morbidity and mortality rates. Despite these efforts, absolute mortality rates are expected to continue to rise over the next two decades due to the aging population.