Претклинички и клинички аспекти токсичности прегабалина са аналитичком потврдом
Preclinical and clinical aspects of pregabalin toxicity with analytical confirmation
Докторанд
Антуновић, MаркоМентор
Ђорђевић, СнежанаЧланови комисије
Килибарда, ВеснаВучинић, Славица
Стојановић, Звездана
Перковић Вукчевић, Наташа
Ћурчић, Маријана
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Прегабалин је психоактивни лек из групе габапентиноида који традиционално није коришћен у циљу злоупотребе. Међутим, последњих година све је више доказа који говоре у прилог наглог пораста терапијске употребе, акутних тровања и злоупотребе овог лека. Као резултат, прегабалин је у многим земљама класификован као контролисана психоактивна супстанца. Ипак, досадашњи подаци, у којима је анализирана токсичност прегабалина, су ограничени. Циљеви овог рада су били испитивање учесталости акутних тровања и (зло)употребе прегабалина као и утврђивање главних социо-демографских карактеристика и клиничких манифестација тровања код испитиване популације пацијената лечених у Центру за контролу тровања Војномедицинске академије (ЦКТ ВМА). У експерименталном делу истраживања су испитиване интеракције прегабалина и клоназепама, комбинације лекова која је била најчешћа у акутним тровањима, посебно у случајевима злоупотребе. Ретроспективном анализом података ЦКТ ВМА, у периоду између 2012. и 2022. године ...је забележено 357 (95,5%) случајева тровања прегабалином и 17 (4,5%) случајева тровања габапентином. У високом проценту детектована је злоупотреба прегабалина (27,8%), најчешће код пацијената мушког пола, млађе животне доби који из мигрантске популације. Изолована тровања прегабалином су у највећем броју случајева била лаког степена (86,6%), док је коингестија психоактивних лекова и супстанци у око 37% доводила до тровања средње тешког и тешког степена. Иако су утврђене интериндивидуалне варијације код пацијената са различитим степеном тежине тровања, статистичком анализом података добијен је висок степен корелације ингестиране дозе и концентрације прегабалина са степеном тежине тровања и дужином трајања хоспитализације. Применом теста спонтане локомоторне активности и ротарод теста, утврђено је да прегабалин у значајној мери потенцира седативне и атаксичне ефекте клоназепама код пацова. Применом аналитичких метода за одређивање концентрације прегабалина и клоназепама у плазми и хомогенатима ткива мозга пацова, нису утврђене фармакокинетичке интеракције ова два лека. У циљу смањења ризика од злоупотребе прегабалина потребна је боља едукација здравствених радника и пацијената, строжији надзор прописивања и издавања прегабалина, нарочито пацијентима код којих постоји ризик од злоупотребе.