Analiza sadržaja revizorskih izveštaja javnih društava: Blagovremenost i vrsta mišljenja

Abstract

Zainteresovanost istraživača za oblast revizije finansijskih izveštaja proizilazi iz brojnih specifičnosti sa kojim serevizori susreću u tom procesu, a koji mogu biti predmet istraživanja, kao i značajnosti koju rezultati analizesadržaja revizorskih izveštaja mogu imati za privredu posmatranu u celini. Samim tim, cilj ove disertacije jedvojak, prvi je analiza sadržaja revizorskih izveštaja javnih društava sa aspekta varijabli koje utiču na kašnjenjeu dostavljanju izveštaja, a drugi je analiza vrste mišljenja i potencijalnih varijabli koje su u korelaciji sa vrstommišljenja. Korisnost istraživanja se ogleda u činjenici da bi rezultati trebalo da budu od pomoći upravi javnihdruštava, kao klijenata revizije, u sagledavanju faktora koji su povezani sa izdatom vrstom mišljenja ili savremenskim periodom u okviru kojeg mogu očekivati revizorski izveštaj. Sa druge strane, rezultati istraživanjamogu biti od koristi i potencijalnim i postojećim investitorima u analizi nivoa rizika ulaganja, a vezano zapouzdanost informacija prikazanih u finansijskim izveštajima i značaja blagovremenog finansijskog izveštavanja.Problem istraživanja ogleda se u determinisanju ključnih faktora i prirode uticaja koji oni imaju na periodkašnjenja i vrstu mišljenja revizorskih izveštaja javnih društava iz Republike Srbije. Postavlja se pitanje kojifaktori imaju značajan uticaj na period kašnjenja revizorskih izveštaja i izdatu vrstu mišljenja javnih društava uRepublici Srbiji. Takođe, imajući u vidu da je blagovremenost dostavljanja revizorskih izveštaja zakonskiregulisan aspekt revizorskog izveštaja, postavlja se pitanje da li javna društva u Republici Srbiji dobijajurevizorske izveštaje sa datumom koji je u okviru zakonske regulative i da li dužina perioda dobijanja revizorskihizveštaja odstupa u značajnoj meri od perioda u razvijenim ekonomijama. Na osnovu definisanog cilja i hipotezaistraživanja koncipirano je i sprovedeno empirijsko istraživanje. Uzorak istraživanja se sastojao od 241 javnogdruštva posmatranih po periodima istraživanja (2016-2019), što je ukupno činilo 964 jedinice posmatranja.Vrednosti varijabli za posmatrane periode izračunate su na osnovu podataka preuzetih iz javno obelodanjenihfinansijskih i revizorskih izveštaja uzorkovanih javnih društava. Rezultati istraživanja pokazuju da od ukupno 29varijabli odabranih za ispitivanje, polovina se može dovesti u vezu sa periodom kašnjenja revizorskog mišljenjaili vrstom revizorskog mišljenja javnih društava iz Republike Srbije. U disertaciji su prikazani rezultati opsežnestatističke analize koji otkrivaju smer i jačinu povezanosti između posmatranih varijabli. Rezultati sprovedenogistraživanja pokazuju da su skoro sva uzorkovana društva dobila revizorski izveštaj u zakonski predviđenom roku.Takođe, otprilike polovina izdatih mišljenja je nemodifikovana, dok mišljenje sa rezervom preovlađuje kaomodifikovano mišljenje. Negativno mišljenje je zastupljeno sa oko svega 2% u proseku u posmatranom periodu.Prosečno javno društvo koje dobija nemodifikovano mišljenje je ono koje je profitabilno, likvidno i sa nižomstopom zaduženosti. Ujedno, ovakvo javno društvo može očekivati dobijanje revizorskog izveštaja u kraćemvremenskom periodu u odnosu na druge klijente revizije. Pored toga, rezultati ukazuju da internacionalnarevizorska društva, uključujući Veliku četvorku, verovatno usled činjenice da ih biraju klijenti sa višim nivoomkvaliteta finansijskog izveštavanja, češće izdaju nemodifikovana mišljenja, dok takav uticaj ne postoji kada je upitanju period kašnjenja revizorskog izveštaja. Zanimljiv rezultat istraživanja se odnosi na činjenicu da su revizorimuškog i ženskog pola podjednako zastupljeni, kao i da njihov izbor nema presudni uticaj kako na vrstu mišljenja,tako i na period kašnjenja. Posmatrano sa ova dva aspekta rezultati dokazuju da rotacija revizora (društva) kaoinstrument održavanja profesionalnog skepticizma uspešno realizuju tu ulogu. Naposletku, može se primetiti daizdavanje modifikovanog mišljenja zahteva više resursa u vidu broja dana koje je neophodno utrošiti zaprikupljanje revizorskih dokaza i izražavanje mišljenja. Na osnovu prethodnog, preporuka regulatornim telimabila bi usmerena ka pooštravanju uslova vezano za kotiranje javnih društava u zavisnosti od vrste dobijenogrevizorskog mišljenja. Na taj način bi potencijalni investitori bili u prilici da dobiju ažurnije računovodstveneinformacije koje bi bile kvalitetan input u procesu donošenja investicionih odluka.