Семантичко-прагматичка оправданост употребе англицизама у дневном листу „Политика“ од 2006 – 2016. године у Србији

Abstract

Предмет овог истраживања су позајмљене речи – англицизми као део лексичког система српског језика. Полазећи од чињенице да свеприсутна глобализација утиче на све аспекте људског живота, логично је да се тај утицај итекако одражава и на језик као средство комуникације међу људима. Истраживање се бави англицизмима који се посматрају, анализирају и истражују на два језичка нивоа: семантичком и прагматичком. Обрађени су сви разлози употребе англицизама. Истраживање је организовано на тај начин да се систематизују англицизми у оквиру корпуса сакупљеног из дневног листа „Политика“ у периоду од 2006 – 2016. године. На бази корпуса одређен је теоријски оквир истраживања, који је обухватио типологију обележја англицизама, након чега су показани резултати истраживања и најзад, урађена је анализа добијених резултата да бисмо на крају извели закључке истраживања. Извршена је и обрађена класификација позајмљених речианглицизама и урађен је табеларни приказ. Англицизме смо класификовали у три групе: оправдане, неоправдане и делимично оправдане. Након анализе сумирани су резултати кроз „реално стање“ у свакодневној употреби енглеске лексике у српском корпусу. Англицизми у корпусу приказани су у оквиру кратких делова реченица, односно, контекста у којима се англицизмипојављују у дневном листу „Политика“. Дошли смо до закључка да су се поједине позајмљене речи – англицизми одомаћили у српском језику а наведени су и фактори који су довели до ове појаве. Детаљно су обрађени подаци до којих смо дошли анализом корпусних јединица, број речи – англицизама, њихова заступљеност и подела. Извршена је категоризација позајмљених енглеских речи, типолошка подела датих позајмљеница као и фреквентност употребе англицизама. Одредили смо и функционалну адаптираност позајмљених речи из енглеског језика као и степен њихове интегрисаности. Пошто смо извршили обраду поменутих података дошло се до констатације да су најзаступљеније именице, придеви а да најмање има позајмљених глагола. Сазнања на основу испитивања показала су да има много више неоправданих него оправданих англицизама, очекивано је да делимично оправданих англицизама има мање од неоправданих. Доказано је да се српски језик мења, јер су позајмљени англицизми асимиловани на сематичком, морфолошком, фонолошком и творбеном нивоу. Позајмљенице се прилагођавају лексици у српском језику. Англицизми се позајмљују и асимилују у великом броју случајева када не постоји српска реч, а то су најчешће термини у модерном свету попут интернет, таблет и слично. Сви поменути резултати приказани су кроз графиконе и табеларно. Као закључак овог истраживања у погледу англицизама који се користе у српском језику у првим декадама 21. века, од 2006 – 2016.године, базирали смо на позајмљеницама из енглеског језика које смо добили у оквиру сакупљеног корпусног материјала из текстова објављених у „Политици“. Закључак нашег истраживања англицизама своди се на бригу за опстанак српског језика у облику каквог га познајемо до пред крај 20. века. Потребно је знати да губљење језичког идентитета значи и губитак идентитета једног народа. Знамо да је језик огледало друштва у коме се развија заједно са својим народом који га користи за комуникацију. На крају истичемо да су хипотезе постављене на почетку истраживања доказане у току анализе корпуса на коме је истраживање англицизама у српском језику и спроведено у овом докторском раду.