Лична имена у Поменику манастира Дечана (XVI-XX век) палеографска, ономастичка и језичка анализа

Abstract

Предмет ове дисертације представља палеографска, ономастичка и језичка анализа у Поменику манастира Дечана (XVI‒XX век). У оквиру предмета рађена је и ортографска анализа, као веома важан део истраживања уз палеографску анализу. Корпус за испитивања чини грађа ексцерпирана из Дечанског поменика: у првом реду су антропоними ‒ лична имена и презимена, затим забележени записи, временске и топонимске одреднице. Грађа је ексцерпирана са фотографија Поменика снимљених на диску. Циљеви овога рада постављени су појединачно на сваком нивоу предвиђеном за испитивање. На нивоу палеографије циљеви су утврђивање типова писма и броја писара, датовање рукописа, као и пружање нових сазнања о палеографским процесима, тј. о морфологији слова на различитим просторима (забележеним у Поменику) у дијахронији. Ортографска анализа има за циљ утврђивање најбитнијих ортографских особина рукописа који су настајали у ресавском и послересавском периоду српскословенске писмености. Језичка анализа вршена је на фонетском плану са циљем да се утврде најбитније фонетске особине српскословенског периода којем овај Поменик припада. Антропонимијска анализа има за циљеве: а) састављање и представљање регистра имена забележених у Дечанском поменику; б) откривање и приказивање антропонимијске слике на српској територији у прилично дугом периоду од краја XVI до почетка XX века; в) сагледавање Поменика у контексту историјских прилика од почетка до краја његовог настајања и у контексту досадашњих резултата истраживања српских поменика; г) постављање Поменика у просторну и временску раван у односу на српски именослов уопште; д) утврђивање модела адаптације имена грчког порекла. Према периоду и начину настанка, богатству антропонимијске грађе, према садржини и богатству бројних забележених рукописа и њихових палеографских, правописних и фонетских карактеристика које смо испитивали у раду, Поменик манастира Дечана се сасвим сигурно може сврстати у ред историјскојезичких писаних сведочанстава од великог значаја. Општа слика добијена испитивањем Дечанског поменика, у првом реду антропонимијског материјала, који је предмет овог рада, показује разноврсност имена словенског порекла, која су у народу сачувана као прасловенско наслеђе, али и већи број имена хришћанског порекла у народу. Подаци о томе да је хришћански календар ушао у шире народне слојеве у већој мери у односу на ранији период, јесу показатељ јачања вере у тешким временима под турским ропством. Претпостављамо да је та вера проистекла из угледања на српске владаре и њихов однос према цркви, а из тог односа и посвећености проистекао је велики број културних споменика, који су вековима део српске културне баштине од непроцењиве вредности. Нарочити значај сачуваних старих културних споменика огледа се у очувању и сагледавању српске духовности и културе управо на Косову и Метохији. На крају рада, представљен је Речник имена, ком је посвећена посебна пажња и који има посебан значај за могућа даља испитивања Дечанског поменика с обзиром на богату и разноврсну грађу приказану са аутентично забележеним облицима имена.

The subject of this dissertation is the paleographic, onomastic, orthographic and linguistic examinations of the Diptych of Deĉani Monastery (XVI–XX century). The corpus of this research consists of material excerpted from the Deĉani Diptych, which consists primarily of personal names and surnames, followed by written records, dates and toponymic entries. The material was excerpted from photographs of the Diptych recorded on the disk. The objectives of this paper are set individually at each analyzed level. At the level of paleography, the goals are to determine the types of writing systems and the number of scribes, to date the manuscripts, as well as to provide new conclusions on paleographic processes in the history of the Serbian language, ie. on the morphology of letters in different areas (recorded in the Diptych) in diachrony. Anthroponymic research aims to compile and present a register of names recorded on the Deĉani Diptych; to explore and present an anthroponymic situation on Serbian territory in a rather long period from the end of the 16th to the beginning of the 20th century; to observe the Diptych in the context of historical circumstances from the beginning to the end of its creation and in the context of previous research results on Serbian diptychs, and to locate the Diptych in the time and space in relation to the Serbian onomasticon in general. In addition, given the large number of names of Greek origin recorded in the Deĉani Diptych, one of the goals is to determine a model for adapting names of Greek origin. Orthographic examinations aim to determine and show the most important orthographic features of manuscripts that were created in the Resava and post-Resava period of literacy in Serbian recension, and then to show the extent to which scribes adhered to literary norms. Linguistic examinations were performed on the phonetic level with the aim of determining the most important phonetic features of the Serbian recension, Russian recension and Slavonic-Serbian periods to which the Deĉani Diptych belongs. According to the period and manner of origin, to the content and richness of numerous recorded manuscripts, rich anthroponymic material, paleographic, orthographic and phonetic features that we examined in the paper, the Diptych of Deĉani Monastery can certainly be classified as a historical and linguistic written manuscript of great importance. The examination of the rich onomastic material that consists of the anthroponymic and toponymic layer in this paper is limited to anthroponymic material – personal names and surnames. Anthroponymic research performed from several aspects and through various methods showed that the analysis of personal names, written during a long period from the 16th to the 20th century, is significant from many aspects. The general image obtained by examining the Deĉani Diptych, primarily its anthroponymic material, which is the subject of this paper, indicates that there is the diversity of names of Slavic origin, preserved among the people as Proto-Slavic heritage, but there is also a large number of names of Christian origin among the people. The greater number of Christian names shows that the Christian calendar, as one of the means of preserving the faith in difficult periods under Turkish slavery, spread among various social classes to a greater extent than in the previous period. At the end of the paper, the Names glossary was presented, to which special attention was paid and which has a special significance for possible further examinations of the Deĉani Diptych, considering the rich and diverse material presented with authentically recorded forms of names.