Рецепција Старог Завета у аскетској литератури ране Цркве у Египту

Abstract

Основни циљ овог рада јесте сагледавање доприноса старозаветних текстова животу аскетских заједница Египта у раној Цркви, као и изучавање библијских ерминевтичких начела у аскетским списима који настају у оквиру поменутих заједница. У животу ране Цркве Стари Завет је играо важну улогу, посебно када је реч о аскетским заједницама Египта. Посматрајући га из новозаветне перспективе, подвижници су у њему проналазили значења која су доприносила развоју аскетске праксе. Старозаветне личности попут Мојсија, Илије, Аврама служиле су оцима египатских пустиња као путеводитељи и узори живота у вери. Улогу „аве“ као духовног оца агиографи обликују по моделу старозаветних патријараха и пророка, експлицитно указујући на „духовну“ генеалогију од Аврама до Антонија Великог. Мудросна књижевност Старог Завета као најзатупљенија у египатским патерицима и агиографским списима указује на склоност аскета ка афоризмима и кратким књижевним формама које омогућавају преношење конкретног искуства живота у вери новим генерацијама подвижника. Аскетска литература ране Цркве у Египту представља штиво које је од круцијалне важности за живот Цркве. Патерици и агиографски списи јесу дела на којима су узрастале читаве генерације хришћана. Читана од стране лаика у урбаним срединама или од стране аскета у осами, аскетска литература је своје читаоце уводила у свет подвига и погружавала у тајне аскетске праксе која је настајала на светописамским темељима. Управо је Свето Писмо било темељ и извор подвижничког опита отаца пустиње. Слушајући светописамска читања на богослужењима дневног круга, присуствујући заједничким читањима и егзегези, созерцавајући речи Писма и преписујући читаве Књиге Старог и Новог Завета у манастирским скрипторијумима, подвижници су преиспитивали свој однос према свештеним повестима покушавајући да докуче тајну спасења. Јединствен стил аскетског живота у пустињама Египта и константан додир са речима Писма уродили су формирањем специфичне рецепције Светог Писма која се, између осталног, огледала у инсистирању на практичној примени свега оног што је у Писму прочитано. Оци пустиње су сматрали да је искуство подвига неопходно да би се текст Светог Писма могао адекватно разумети. Подвиг, који се огледао у раду на себи кроз расуђивање, јачање самоспознаје и смиреноумља, био је неизоставан чинилац који је уједно омогућавао и дубље погружење у тајне Писма. Читање Светог Писма је обликовало аскезу, али је аскеза потом доприносила сагледавању значења текста из другачијег угла и формирала специфичн аскетски приступ тексту Писма. Посматрање добијених резултата изучавања рецепције Старог Завета у аскетској литератури ране Цркве у Египту из перспективе психолошких интерпретацијских приступа омогућава подробније разумевање самог процеса рецепције светописамских текстова. Примена психолошких увида у оној мери у којој су у сагласности са принципима библијске егзегезе може допринети изналажењу нових ерминевтичких облика утемељених на аскетској пракси и пријемчивих за евангелизацију друштва у коме живимо.

The main aim of the dissertation is to explore the contribution of Old Testament to life of ascetic communities in Egypt in period of early Church, as well as to analyze hermeneutical principles in ascetic writings, which have been created in those communities. In the period of early Church, Old Testament has played an important role, especially in ascetic communities of Egypt. While understanding Old Testament from the perspective of New Testament, monks interpreted it in the way which contributed to development of ascetic praxis. Old Testament characters as Moses, prophet Elijah, Abraham were presented by desert fathers as role models and guides for religious life. Hagiographers presented role of „abbot“ as spiritual father which was based on the model of patriarchs and prophets from Old Testament, explicitly pointing out „spiritual“ genealogy from Abraham to Antony the Great. Wisdom literature of Old Testament, which is the most frequently used in Egyptian paterikons and hagiographical writings, indicates interest of ascetics towards aphorism and short literary forms which allowed transfer of concrete spiritual experience to new generations of ascetics. Ascetic literature of early Church in Egypt is of utmost importance for life of Church. Paterikons and hagiographical writings are compositions by which many generations of Christians were raised. Read by layman in metropolis or by ascetics in rural areas, ascetic literature introduced to its readers the world of ascesis and the secrets of ascetic praxis which were created on the basis of Holly Scripture. Actually, Bible was the base and the source of ascetic experience of desert fathers. Listening to readings from Bible during every-day services, being present on common readings and exegesis, contemplating words of Scripture, transcribing books of Old and New Testament in monastery‟s scriptorium, ascetics were reexamining their relationship toward holly stories trying to understand secret of salvation. Unique way of ascetic life in desserts of Egypt, as well as constant usage of biblical texts have resulted with creation of unique reception of Scripture, which could be recognized on emphasis on practical implementation of everything that was read from Bible. Desert fathers believed that experience of ascesis is necessary in order to understand text of Scripture properly. Ascesis, which was understood as contemplation, empowerment of self- understanding and improvement of humility, was crucial factor which allowed deeper vii exploration of biblical secrets. Reading of Holly Scripture has shaped ascesis, but ascesis has also contributed to finding other meanings in the text and established specific ascetic approach to text of Scripture. Results obtained by analysis of reception of Old Testament in ascetic literature of early Church in Egypt, based on psychological approach, could allow more comprehensive understanding of process of biblical reception. Application of psychological interpretation in alliance with principles of biblical exegesis can contribute to finding the new hermeneutical shapes established on ascetic praxis and useful for evangelization of contemporary society.