Утицај интелектуалног капитала на пословне перформансе предузећа у сектору информационо комуникационих технологија Републике Србије

Abstract

У савременим условима пословања све више олази до изражаја улога интелектуалног капитала и његов утицај на пословне перформансе предузећа. Само она предузећа које су спознала да је интелектуални капитал највреднија нематеријална имовина могу бити успешна и конкурентна на тржишту. Управљање интелектуалним капиталом представља оптималну комбинацију људског, структурног II и релационог капитала у циљу стварања максималне вредности и увећања интелектуалне имовине. То је била основа за истраживање спроведено у овој докторској дисертацији, које је за предмет имало анализу утицаја интелектуалног капитала на пословне перформансе предузећа у ИКТ сектору, једном од најинтензивнојих сектора у Републике Србије. Основни циљ је да се утврди да ли и на који начин интелектуални капитал, сагледан кроз људски, структурни и релациони капитал, утиче на пословне перформансе ИКТ предузећа Републике Србије. За остварење овог циља коришћене су теоријске спознаје ранијих истраживања различитих аутора. Емпиријско истраживање спроведено је у периоду од јула до краја новембра 2020. године на узорку од 611 испитаника запослених у предузећима ИКТ сектора Републике Србије. Као истраживачки инструмент коришћена је анонимна онлајн анкета. Анкетни упитник је обухватио по 30 констатација за сваки конструкт интелектуалног капитала (људски, структурни и релациони) и 11 констатација за пословне перформансе. У систематизовању и опису узорка спроведеног емпиријског истраживања примењена је дескриптивна статистика. За анализу примарних података и тестирање хипотеза коришћено је моделовање структурних једначина методом парцијалних најмањих квадрата (PLS-SEM) и програмски пакет SPSS for Windows, verzija 20 и Smart PLS verzija 3.2.7. Добијени резултати су показали присуство директног и индиректног утицаја људског, структурног и релационог капитала на пословне перформансе предузећа ИКТ сектора. Утврђена је снажнија директна позитивна повезаност између релационог капитала и пословних перформанси, у односу на повезаност структурног капитала и пословних перформанси. Такође, људски капитал значајно, али посредно (преко релационог и структурног капитала) утиче на пословне перформансе предузећа ИКТ сектора. На тај начин потврђена је основна хипотеза ове докторске дисертације, односно да постоји значајна и позитивна повезаност између интелектуалног капитала и пословних перформанси предузећа ИКТ сектора Републике Србије. Истраживање које је било предмет ове докторске дисертације пружило је основу за будућа истраживања и указало на неопходност не само сагледавања утицаја параметара интелектуалног капитала, него и међусобних утицаја појединих компоненти интелектуалног капитала. Успешност предузећа почива на могућностима стварања базе знања и на адекватним начинима управљања људским ресурсима, јер способност стварања знања и његовог коришћења имају запослени. Људски капитал јесте најважнија компонента интелектуалног капитала, али он не може постојати само за себе. Људи своја индивидуална знања, способности, компетенције, теленте, иновативност, креативност треба да преточе у III организациона знања, процесе, процедуре, структуру, културу с једне стране, и да успоставе добре односе са стејкхолдерима предузећа с друге стране, јер се само на тај начин може обезбедити раст и развој предузећа. Свако предузеће је другачије и треба да расте и развија се сходно сопственом сектору. На менаџерима ИКТ предузећа је да константно улажу у обуку и развој својих запослених, јер само на тај начин запослени могу да буду ефикаснији у извршавању својих радних задатака, креативнији и иновативнији, спремни да у сваком моменту примене новостечена знања и технологије у свакодневном пословању што ће обезбедити и остваривање постављених организационих циљева и конкурентску позицију на тржишту

U savremenim uslovima poslovanja sve više dolazi do izražaja uloga intelektualnog kapitala i njegov uticaj na poslovne performanse preduzeća. Samo ona preduzeća koje su spoznala da je intelektualni kapital najvrednija nematerijalna imovina mogu biti uspešna i konkurentna na tržištu. Upravljanje intelektualnim kapitalom predstavlja optimalnu kombinaciju ljudskog, strukturnog II i relacionog kapitala u cilju stvaranja maksimalne vrednosti i uvećanja intelektualne imovine. To je bila osnova za istraživanje sprovedeno u ovoj doktorskoj disertaciji, koje je za predmet imalo analizu uticaja intelektualnog kapitala na poslovne performanse preduzeća u IKT sektoru, jednom od najintenzivnojih sektora u Republike Srbije. Osnovni cilj je da se utvrdi da li i na koji način intelektualni kapital, sagledan kroz ljudski, strukturni i relacioni kapital, utiče na poslovne performanse IKT preduzeća Republike Srbije. Za ostvarenje ovog cilja korišćene su teorijske spoznaje ranijih istraživanja različitih autora. Empirijsko istraživanje sprovedeno je u periodu od jula do kraja novembra 2020. godine na uzorku od 611 ispitanika zaposlenih u preduzećima IKT sektora Republike Srbije. Kao istraživački instrument korišćena je anonimna onlajn anketa. Anketni upitnik je obuhvatio po 30 konstatacija za svaki konstrukt intelektualnog kapitala (ljudski, strukturni i relacioni) i 11 konstatacija za poslovne performanse. U sistematizovanju i opisu uzorka sprovedenog empirijskog istraživanja primenjena je deskriptivna statistika. Za analizu primarnih podataka i testiranje hipoteza korišćeno je modelovanje strukturnih jednačina metodom parcijalnih najmanjih kvadrata (PLS-SEM) i programski paket SPSS for Windows, verzija 20 i Smart PLS verzija 3.2.7. Dobijeni rezultati su pokazali prisustvo direktnog i indirektnog uticaja ljudskog, strukturnog i relacionog kapitala na poslovne performanse preduzeća IKT sektora. Utvrđena je snažnija direktna pozitivna povezanost između relacionog kapitala i poslovnih performansi, u odnosu na povezanost strukturnog kapitala i poslovnih performansi. Takođe, ljudski kapital značajno, ali posredno (preko relacionog i strukturnog kapitala) utiče na poslovne performanse preduzeća IKT sektora. Na taj način potvrđena je osnovna hipoteza ove doktorske disertacije, odnosno da postoji značajna i pozitivna povezanost između intelektualnog kapitala i poslovnih performansi preduzeća IKT sektora Republike Srbije. Istraživanje koje je bilo predmet ove doktorske disertacije pružilo je osnovu za buduća istraživanja i ukazalo na neophodnost ne samo sagledavanja uticaja parametara intelektualnog kapitala, nego i međusobnih uticaja pojedinih komponenti intelektualnog kapitala. Uspešnost preduzeća počiva na mogućnostima stvaranja baze znanja i na adekvatnim načinima upravljanja ljudskim resursima, jer sposobnost stvaranja znanja i njegovog korišćenja imaju zaposleni. LJudski kapital jeste najvažnija komponenta intelektualnog kapitala, ali on ne može postojati samo za sebe. LJudi svoja individualna znanja, sposobnosti, kompetencije, telente, inovativnost, kreativnost treba da pretoče u III organizaciona znanja, procese, procedure, strukturu, kulturu s jedne strane, i da uspostave dobre odnose sa stejkholderima preduzeća s druge strane, jer se samo na taj način može obezbediti rast i razvoj preduzeća. Svako preduzeće je drugačije i treba da raste i razvija se shodno sopstvenom sektoru. Na menadžerima IKT preduzeća je da konstantno ulažu u obuku i razvoj svojih zaposlenih, jer samo na taj način zaposleni mogu da budu efikasniji u izvršavanju svojih radnih zadataka, kreativniji i inovativniji, spremni da u svakom momentu primene novostečena znanja i tehnologije u svakodnevnom poslovanju što će obezbediti i ostvarivanje postavljenih organizacionih ciljeva i konkurentsku poziciju na tržištu

The role of intellectual capital and its influence on business performances of a company are increasingly coming into focus in the present-day business framework. Only the companies which have acknowledged that intellectual capital is the most valuable immaterial asset can be successful and competitive in the market. Intellectual capital management represents an optimal combination of human, V structural and relational capital with the aim of producing maximum value and increasing intellectual property. That was the basis of the research carried out in this doctoral dissertation, with the main goal of analyzing the influence of intellectual capital on business performance of companies in the ICT sector, which is one of the strongest sectors in Republic of Serbia. The main aim is to determine if and how intellectual capital, seen through human, structural and relational capital influences the business performance of the ICT companies in the Republic of Serbia. To achieve this, previous theoretical insights of various authors have been used. Empirical research has been carried out in the period July- November 2020. on the sample of 611 participants working in the Republic of Serbia ICT sector companies. An anonymous online survey has been used as a research tool. The questionnaire contained 30 statements for each construct of intellectual capital (human, structural and relational) and 11 statements for business performance. Descriptive statistics has been applied in the systematisation and description of the empirical research sample that had been carried out. For the primary data analysis and hypothesis testing structural equation modelling with partial least square method (PLS-SEM) and program software package SPSS for Windows, version 20 and Smart PLS version 3.7 have been used. The acquired results have shown the presence of a direct and indirect influence of human, structural and relational capital on business performance of ICT sector companies. A stronger direct, positive connection has been determined between relational capital and business performance relative to the connection between structural capital and business performance. Also, human capital influences to a great extent business performance of ICT companies, but indirectly (through relational and structural capital). Thus, the main hypothesis of this doctoral dissertation has been confirmed – a significant and positive connection between intellectual capital and business performance of the Republic of Serbia ICT sectors has been determined. The research which has been the subject of this doctoral dissertation has provided a basis for future research and indicated the necessity of not only perceiving the influence of intellectual capital parameters, but also the mutual influence of certain intellectual capital components. The success of a company lies in the possibilities of creating a knowledge base as well as in the adequate methods of human resource management, since the employed have the ability to create and use knowledge. Human capital is the most important component of intellectual capital, but it cannot exist on its own. People should transform their individual knowledge, abilities, competences, talents, innovativeness, creativity into organisational knowledge, processes, procedures, structure, culture on the one hand and establish good VI relations with stakeholders of a company on the other hand, because only this way can the growth and company development be established. Each company is different and it should grow and develop within its own sector. ICT company managers should constantly invest in the training and development of their employees, because that is the only way the staff can be more efficient in performing their tasks, more creative, innovative and ready to apply the newly acquired knowledge and technologies in the everyday work, which will provide the achievement of the set organisational goals and a competitive position in the market.