Анализа утицаја замене аортне валвуле код пацијената са умереном митралном регургитацијом и калцификованом аортном стенозом: мета анализа

Abstract

Замена аортне валвуле ради решавања стенозе представља једну од најчешће спровођених операција на срчаним залисцима. Широм света годишње се хируршки имплантира преко 280000 аортних валвула и овај број је у константном порасту упркос развоју нових технологија и транскатетерске имплантације. Разлог за то је старење опште популације, развој здравствене инфраструктуре те подизање свести јавности о поменутој болести и опцијама лечења. Није редак случај да болесници са тешком аортном стенозом имају и удружену митралну регургитацију. Интервенција на два залиска носи вишеструко већи оперативни ризик у односу на изоловану замену аортне валвуле. За разлику од случајева тешког облика удружене митралне регургитације када је хируршка процедура на оба залиска неспорно индикована, за третман секундарне митралне инсуфицијенције умереног степена нема јасних препорука. Циљ: Сагледавање да ли ће након замене стенотичне аортне валвуле последично доћи до смањења удружене митралне регургитације. Такође, да ли у тим околностима долази до процеса реверзног ремоделовања леве коморе и какво је краткорочно и дугорочно преживљавање пацијената код којих није вршена додатна интервенција на митралном залиску ради решавања функционалне регургитације умереног степена. Методе: Проведен је систематски преглед литературе са мета-анализом. Извршена је претрага литературе према PRISMA стратегији, кроз базе података Pubmed, Scopus и Web of science, директоријуме најугледнијих научних часописа на пољу кардиохирургије те кроз конгресна излагања са годишњих састанака европског и америчког кардиоторакалног удружења закључно са 31. мајем 2019. године. У анализу су укључене све публикације у којима су објављени подаци о пацијентима којима је извршена прва, изолована замена аортне валвуле због аортне стенозе, а који су имали и удружену митралну регургитацију која није оперативно третиран...

Aortic valve replacement aimed to relieve the aortic stenosis represents one of the most frequent operative procedures on heart valves. Each year more than 280.000 aortic valve prostheses are surgically implanted worldwide and this number is constantly increasing despite development of the new technologies and transcatheter implantation. The reason for this is the population aging, development of the health infrastructure and increasing public awareness of the disease itself and treatment modalyties. It is not unusual for patients with severe aortic stenosis to have concomitant mitral regurgitation. Double valve surgery carries a significantly higher operative risk comparing to isolated aortic valve replacement. Apart from severe secondary mitral regurgitation where the double valve surgery is clearly indicated, for the management of concomitant mitral insufficiency of a moderate degree there are no clear guidelines. Aim: To see whether there is improvement in concomitant moderate mitral regurgitation after stenotic aortic valve replacement alone. Also, to reveal does the reverse remodeling take place under these circumstances and how is patient short and long-term survival affected without the additional intervention on the mitral valve. Methods: We performed systematic review and meta-analysis. A literature search was performed according to PRISMA strategy through PubMed, Scopus and WOS (Web of science) databases, directories of peer-reviewed journals in the field of cardiac surgery and through European Association of Cardiothoracic Surgery and Society of Thoracic Surgeons annual meeting reports. The last date of the search was 31st May 2019. The inclusion criteria were studies reporting patients that underwent isolated, first time surgical aortic valve replacement for aortic stenosis who had concomitant mitral regurgitation that is not surgically addressed. All patients in the review underwent the same treatment. After data extraction we compared the parameters of the same subjects before and after the operation. Primary end point was the severity of mitral regurgitation before and after the aortic valve replacement. Secondary end points were the analysis of the left ventricle reverse remodeling parameters – ejection fraction, enddiastolic diameter and mitral annulus diameter, and short and long-term survival analysis. All studies were also analyzed for the risk of performance and publication bias. Meta-analysis was performed following recommendations from The Cochrane Collaboration guidelines...