Defektnost vidske paradigme u ruskom i srpskom jeziku

Abstract

Predmet istraţivanja predstavljaju glagoli izvedeni prefiksima za-, pro-, pri-, pre- i predkoji ispoljavanju odstupanja od principa po kojem se inaĉe klasifikuju glagolske lekseme prema vidskoj pripadnosti kao binarna opozicija dveju jedinica – svršenog i nesvršenog vida. S obzirom na to da su veze izmeĊu dvaju glagola daleko sloţenije od binarnog sistema (koji je u praksi ustaljen), odluĉili smo da datu pojavu nazovemo ‗defektnost vidske paradigme‘ i da ekscerpirani material (oformljen na osnovu reprezentativnih jednojeziĉnih reĉnika na ruskom i srpskom jeziku) u pogledu vidske pripadnosti sagledamo kroz tri osnovne manifestacije vidske defektnosti (svaka s nekoliko uţih skupina): (1) apsolutna defektnost vidske paradigme (glagoli bez para NSV odnosno SV), (2) delimiĉna defektnost (dva ĉlana vidskog para ne saodnose u svim svojim semantiĉkim realizacijama, u kojima stoga nisu vidski parnjaci) i (3) proširenje vidske paradigme (Tip 1 sa tri podtipa, od kojih prvi odgovara tradicionalnom terminu ‗vidski triplet‘; i Tip 2 – koji ukljuĉuje tzv. prefiksalnu alternaciju, tj. pojavu da najmanje dva razliĉita prefiksa na istoj glagolskoj osnovi imaju, prema reĉniĉkim navodima, identiĉan rezultat). GraĊa je, osim navedene tipologije prema vidskoj defektnosti, klasifikovana i prema akcionalnim svojstvima koje derivati poseduju, formalno ekspliciranim formantima koje smo odabrali da posmatramo, a predstavljene su i najtipiĉnije leksiĉko-semantiĉke klase glagola uoĉene u graĊi iz primarnog (reĉniĉkog) korpusa (npr. glagoli kretanja, govorenja, zvuĉanja, percepcije, afektivno-kognitivnih aktivnosti i dr.). S obzirom na to da je reĉ o vidski specifiĉnim glagolima, a imajući u vidu i to da je prisutan veliki broj stilski obeleţenih, proverili smo dostupnost manjeg dela jedinica iz primarnog korpusa u sekundarnom, elektronskom. Radi se o Nacionalnom korpusu ruskog jezika, Korpusu savremenog srpskog jezika na Matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Korpusu srpskog jezika na internetu. Analiza je pokazala da je u primarnom korpusu najzastupljenija graĊa koja pripada tipološkoj skupini apsolutno vidski defektnih glagola, uţe specifikovanih kao glagoli bez vidskog para NSV (i to s formantom za- kao formalnim modifikacionim pokazateljem), kao i deficitarnost te ograniĉenu upotrebu posmatrane leksike u svakodnevnoj komunikaciji. Istraţivaĉki zadaci su ostvareni jer je oformljen inventar vidski defektnih glagola, tipološki je klasifikovan prema uoĉenoj defektnosti, akcionalnim svojstvima i leksiĉko-semantiĉkim specifiĉnostima, ĉime je, svakako, pokazano da je odnos u vidskom sistemu sloţeniji od binarnog.