Socijalna konstrukcija pomirenja između Srba i Bošnjaka u Bosni i Hercegovini

Abstract

Pitanje pomirenja u Bosni i Hercegovini je i nakon 25 godina od završetka rata aktuelna tema. Etničke podele prisutne su na svim nivoima društva i imaju direktnog i indirektnog uticaja kako na unutrašnju i spoljnu politiku države, tako i na svakodnevni život građana. Pitanje pomirenja u socijalnoj psihologiji kao istraživački koncept postalo je zanimljivo tek u protekle dve decenije, a njegova važnost je dovedena u fokus nakon neuspeha nekih mirovnih sporazuma. Iako je sproveden veliki broj studija o međugrupnom pomirenju nakon nasilnih konflikata u svim regionima sveta, uključujući i turbulentni Balkan, definicija ovog koncepta ostala je do kraja nejasna i veoma rastegljiva. Pomirenje je od strane različitih autora iz različitih oblasti definisano na različite načine, a u velikom broju studija merena je spremnost na pomirenje čija se definicija „podrazumevala“, odnosno jasna definicija koncepta nije data. Važnost definisanja koncepta koji se istražuje se podrazumeva, jer neadekvatna definicija ne može dovesti do adekvatne operacionalizacije. Definisanje pomirenja osim u istraživačke svrhe ima značajne političke i društvene posledice. Međutim, možda je još važnije kako pomirenje definišu i razumeju sami pripadnici zajednica, laici na koje sve politike imaju direktnog uticaja. Ipak, glas običnih ljudi je tek nedavno uzet u obzir i postoji mali broj studija koje su se bavile pitanjem kako laici definišu međugrupno pomirenje. Njihovo razumevanje pomirenja daje informacije o tome kako oni na njega mogu da reaguju, koje potrebe imaju kada je u pitanju njegovo ostvarenje, i koji su to uslovi koji treba da se ispune da bi do njega došlo – ukoliko je uopšte potrebno. Samim tim, glavni problem istraživanja je kako Srbi i Bošnjaci u BiH definišu pomirenje u aktuelnom kontekstu, te koji su procesi koji su za pomirenje od značaja i kakav je njihov međusobni odnos. U istraživanju je primenjen sekvencijalni miks-metod, pri čemu je prvo sprovedeno kvalitativno istraživanje, a zatim na osnovu njegovih nalaza kreirani upitnici i sproveden kvantitativni deo istraživanja. U prvoj studiji podaci su prikupljeni metodom fokus grupa. Ukupno osam etnički homogenih fokus grupa sprovedeno je sa Srbima i Bošnjacima u Sarajevu i Banjaluci. U grupama je učešće uzelo 50 ispitanika, 28 Srba i 22 Bošnjaka, uzrasta od 21 do 70 godina (M = 32.48, SD = 12.41), od kojih 31 (62%) ženskog pola. Gubitak člana porodice u ratu doživelo je njih 42 (84%). Protokol za fokus grupe sadržao je pet grupa pitanja: šta je pomirenje, šta je ostvarivo pomirenje, koliko i šta ste spremni da pružite za pomirenje, šta očekujete od druge grupe za pomirenje i gde se sada nalaze grupe po pitanju pomirenja. Fokus grupe trajale su 50-90 minuta. Ukupno 132 strane transkribovanog materijala su korišćene u analizama. Analiza podataka vršena je u softveru MAQDA, a primenjene su kvalitativna analiza sadržaja i tematska analiza. Ukupno je kodirano 710 segmenata. Rezultati kvalitativne analize sadržaja pokazale su da postoje određene sličnosti u definisanju pomirenja između Bošnjaka i Srba. Obe grupe pomirenje definišu kao prihvatanje drugih bez obzira na grupnu pripadnost; normalan život koji podrazumeva komunikaciju, saradnju, provođenje zajedničkog vremena; političko pomirenje i izvinjenje i oprost. Sa druge strane, postoje određene razlike u definicijama, te tako Bošnjaci definišu pomirenje još i kao ekonomsku stabilnost, suočavanje s prošlošću, razrešenje, koegzistenciju i orijentaciju na budućnost. Srbi pomirenje definišu i kao promenu retorike o počiniocu/žrtvi, a i u većoj meri nego Bošnjaci smatraju da se ono ne može definisati. Kada govore o percepciji pomirenja druge grupe, Bošnjaci smatraju da Srbi očekuju da se prihvati njihov narativ o istorijskom stradalništvu i njihovoj ulozi žrtve u ratu u Bosni. Srbi, pak, smatraju da Bošnjaci pomirenje definišu kao islamizaciju, unitarnu BiH i ujedinjavanje naroda. Kao najznačajniji faktori koji ometaju pomirenje javljaju se politika i mediji, a Srbi navode još i diskriminaciju i nacionalizam. Takođe, obe grupe govore o potrebi suočavanja sa prošlošću – ali sa njihovo verzijom prošlosti. Tematskom analizom opisano je 12 tema raspoređenih u četiri nadređene kategorije: prihvatanje, sistemski faktori, suočavanje s prošlošću i neodstupanje od grupnih normi. U kvantitativnoj studiji uzorak je činilo 337 ispitanika, od toga 174 (51,6%) Srba. Ženskih ispitanika bilo je 56,4%. Raspon uzrasta kretao se od 18 do 73 (M = 33.3, SD = 11). Direktno učešće u ratnim dejstvima imalo je 7,4% ispitanika, dok je gubitak bliskog člana porodice doživelo 39,2%. Baterija upitnika sastojala se od Upitnika definicija pomirenja, Upitnika faktora pomirenja i Upitnika spremnosti na pomirenje kreiranih na osnovu kvalitativnih podataka, zatim kratke verzije Skale konfliktnog etosa, Skale kompetitivne viktimiziranosti, Skale percepcije međugrupne pretnje, Skale etničkog identiteta, Skale individualne sklonosti međugrupnom oprostu, kvaliteta i učestalosti kontakta sa drugom grupom, važnosti etničkog i nacionalnog identiteta, Skale socijalnog konzervativizma i socio-demografskih podataka. Rezultati su pokazali da se Bošnjaci i Srbi razlikuju po skoro svim definicijama pomirenja (izuzev Priznavanja uloge žrtve drugoj grupi), tako da su Srbi skloniji definisanju pomirenja kao promene psihološke orijentacije, a Bošnjaci kao suočavanja s prošlošću i jedinstvene države. Kada su u pitanju faktori pomirenja izolovani upitnikom (Kontekst i Identitet), Srbi postižu više skorove na oba. Srbi su takođe skloniji međugrupnom oprostu, a Bošnjaci kompetitivnoj viktimiziranosti i važnosti nacionalnog identiteta. Bošnjaci takođe postižu više skorove na svim skalama konfliktnog etosa osim mira. U radu su opisane i razlike u odnosima između varijabli. Mrežna analiza pokazala je da se mreže pomirenja Bošnjaka i Srba značajno razlikuju. Kod Srba najcentralnije varijable su promena psihološke orijentacije i sklonost međugrupnom oprostu, dok kod Bošnjaka pored te dve, visok indeks snage ima i kompetitivna viktimiziranost. Uticanje na promenu psihološke orijentacije izazvalo bi najbrže i najsnažnije promene u mreži. Najviše uticaja na promenu psihološke orijentacije imao bi kontekst, odnosno uloga politike, medija i ekonomije kao činilaca pomirenja. Takođe, međugrupni oprost igra značajnu ulogu, ali različitu kod različitih grupa, to jest konstelacija veza u mreži se razlikuje. U mreži pomirenja Bošnjaka kompetitivna viktimiziranost igra značajnu ulogu. Promena psihološke orijentacije javila se kao centralni aspekt definisanja pomirenja u BiH, te aspekt koji je u velikoj meri povezan za bottom-up pristupom pomirenju, na čiju potencijalnu efikasnost je ukazala i mrežna analiza. Takođe, kontekst, a naročito politika i mediji, značajni su faktori koji ometaju pomirenje. Još jedan veoma značajan nalaz je da se definicije pomirenja između Bošnjaka i Srba razlikuju i da to ima značajne implikacije za praksu i političku realnost u BiH. Naime, Srbi pomirenje definišu kao težnju za promenom psihološke orijentacije jedne grupe prema drugoj i potrebu priznavanja uloge žrtve drugoj grupi (i njima samima), dok Bošnjaci pomirenje definišu kao jedinstvenu državu i suočavanje sa prošlošću (naročito druge grupe).