Ecology and ethology of human populations living in the Danube Gorges ca. 9500-5500 BC: bioarchaeological perspectives on dietary behaviors and adaptive strategies during the mesolithic and neolithic transformations
Екологија и етологија популација у Ђердапу око 9500-5500 пре н.е.: биоархеолошке перспективе навика у исхрани и стратегија прилагођавања током мезолитско-неолитских трансформација
Doktorand
Becdelièvre, Camille deMentor
Stefanović, SofijaČlanovi komisije
Goude, GwenaëllePorčić, Marko
Horejs, Barbara
Papageorgopoulou, Christina
Metapodaci
Prikaz svih podataka o disertacijiSažetak
During the Epipaleolithic-Mesolithic periods, groups of foragers reduced their residential mobility
and modified their subsistence strategies which gradually led to the farming system at the onset of the
Neolithic. The archaeological complex of the Danube Gorges provides a valuable context to examine
Mesolithic-Neolithic behavioral adaptations because of its continuous occupation and unique
bioarcheological record. This thesis reconstructs dietary strategies by conducting new multi-isotopic
analyses on human tissues in order to better apprehend: the relationships between foragers’ subsistence
adaptations and socio-environmental changes, the ways of diffusion of new dietary behaviors and their biodemographic
consequences. Stable isotope ratios are compared chrono-geographically and interpreted in
the light of archaeological and biological contextual information.
Results point to the increasing importance of anadromous fish in the subsistence from 7000 BC in
a context of intensified occu...pation along the riverbanks. After 6200 BC, the local foragers were in direct
contacts with Early Neolithic communities settled downstream, who favored the consumption of terrestrial
resources probably from domestic species. Some first-generation migrants display stable isotope values
characteristic of a terrestrial diet, while their descendants likely adapted to the local means of subsistence
oriented toward fishing. Hence, the Neolithization of the Gorges encompasses complex behavioral
interactions and gradual socio-cultural changes within a frame of subsistence continuity. Important
differences distinguish the children feeding practices of the foragers of the Inner Gorges and of Early
Neolithic individuals buried downstream. These different parenting strategies may have influenced the
demography of Early Neolithic communities and could be amongst the explanations for the Neolithic
Demographic Transition.
Током епипалеолита и мезолита групе ловаца-сакупљача смањују мобилност и почињу да
мењају своје прехрамбене навике, што постепено доводи до развоја пољопривреде почетком
неолита. Археолошки локалитети у Ђердапу пружају драгоцен контекст за истраживање адаптација
људи током мезолита и неолита, будући да су овде обале Дунава биле континуирано насељене, као
и због јединственог биоархеолошког материјала. Ова теза бави се реконструкцијом стратегија
исхране применом анализа стабилних изотопа узоркованих из људског ткива у циљу бољег
разумевања: везе између адаптације исхране ловаца-сакупљача и промена у природном и социјалном
окружењу, путева ширења нових образаца прехране и њихових биодемографских последица.
Добијене вредности стабилних изотопа људи поређене су хронолошки и географски и
интерпретиране у светлу археолошких и биолошких података.
Резултати указују да око 7000 г. п.н.е долази до промене у обрасцима исхране локалног
становништва која се огледа у повећаној употреби анадромних врс...та рибе, што се поклапа са
интензивним насељавањем уз обале Дунава у Ђердапу. Након 6200 г. п.н.е ловци-сакупљачи у
Ђердапу долазе у директни контакт са ранонеолитским заједницама које су живеле низводно,
претежно у области Кључа, чија исхрана се базирала углавном на копненим изворима хране,
углавном доместикованих биљака и животиња. Неки од миграната прве генерације имају вредности
стабилних изотопа које указују на конзумирање копнених извора хране, док су њихови потомци
усвојили локални начин прехране, где је риба имала важну улогу. Дакле, неолитизација Ђердапа
обухвата комплексне, постепене интеракције и социо-културне промене у контексту континуитета
у исхрани. Резултати показују и да су постојале различите стратегије прехране деце ловаца-
сакупљача у унутрашњости Ђердапа у односу на исхрану деце ранонеолитских заједница које су
живеле низводно, у области Кључа. Ове различите стратегије родитељства могле су утицати на
демографију ранонеолитских заједница и бити једно од објашњења неолитске демографске
транзиције.