Жене ктитори и визуелна култура Балкана у средњовековно и рано модерно доба, од XI до XVI века

Abstract

Ова докторска дисертација посвећена је истраживању визуелне културе настале као резултат ктиторске делатности жена из династија Комнина, Дука, Палеолога, Немањића, Асеноваца, Лазаревића и Бранковића на територији Ромејског царства и земaља православних Словена на Балкану. О томе сведоче ктиторске задужбине (цркве, манастири, капеле и параклиси), и њихова укупна припадајућа визуелна култура која подразумева фреско декорацију, архитектонску пластику, иконе, реликвијаре, илуминиране рукописе, богослужбене предмете и вез којима су те њихове задужбине, али и други сакрални простори под њиховим ктиторством опремани. Наведени примери који су предмет проучавања ове докторске дисертације, део су корпуса визуелне културе ромејског културног круга, настали у хронолошком распону од краја XI до средине XIV века. Посебна пажња посвећена је начину на који је лична побожност и лични однос према светитељима утицао на идеје и жеље ктиторки које су обликовале визуелну културу овог раздобља. Праћењем ктиторске делатности поменутих жена из владајућих династија на Балкану од XI до XVI века утврђено је колико су се ови концепти мењали и усложњавали у зависности од политичких, друштвених и теолошких промена на територији земаља ромејског културног круга. Приступ истраживању ослaња се на становишта иконолошког и иконографског метода који су проширени методологијом студија визуелне културе. Коришћени су методи нове иконологије и антропологије слике Ханса Белтинга, хијеротопије, проспографије и студија мрежа конективности како би допринели потпунијем сагледавању начина на који су остварене везе између ктиторки, као и начина на који су модели ктиторске делатности из Ромејског царства бивали преношени до земаља православних Словена на Балкану. Имајући у виду да се ради о теми која обухвата различите видове визуелне културе, примери анализирани у оквиру дисертације су разнородни. Сваки од њих обликован је према жељи и идеји саме ктиторке и представљао је вотивни дар светитељу који је био њихов лични заштитник и заступник током целог живота али и на Страшном суду. Животне околности ктиторки и њихова политичка теологија и лични хабитусу утицао је на обликовање визуелних образаца ктиторске делатности, стога је ова докторска дисертација обликована кроз једну врсту портрета ктиторки у оквиру којих је посебан акценат стављен на њихов живот, приватну побожности и ктиторство.

This doctoral dissertation is devoted to research of visual culture which is the result of women ktetorship from Komnenian, Doukai, Palaiologos, Nemanjić, Assen, Lazarević and Branković dynasties in Roman empire and other states of Slavia Orthodoxa. This is demonstrated by the ktetorship’s endowments (churches, monasteries, chapels and parekklesions), and their overall associated visual culture, which includes fresco decoration, architectural sculpture, icons, reliquaries, illuminated manuscripts, liturgical objects and embroidery with which their endowments, but also other sacral spaces were embellished under their patronage. The above examples, which are the subject of this doctoral dissertation, are part of the corpus of visual culture of the Roman cultural circle, created in the chronological range from the end of the 11th to the middle of the 16th century. Special awareness is devoted to the way in which personal piety and personal attitude towards saints influenced the ideas and wishes of the women patrons who shaped the visual culture of this period. By observing the ktetorship of the mentioned women from the ruling dynasties in the Balkans from the 11th to the 16th century, it was determined how much these concepts changed and became more complex depending on political, social and theological changes in the territory of the Roman cultural circle. The approach to the research relies on the views of the iconological and iconographic method, which have been expanded by the methodology of the study of visual culture. The methods of the Hans Belting's new iconology and “anthropology of images”, hierotopy, cross-cultural connections and prospography have contributed to a more complete understanding of relations between women patrons and also how models of ktetorship from Roman empire were transferred to states of Slavia Orthodoxa. Bearing in mind that this is a topic that includes different aspects of visual culture, the examples analyzed in the dissertation are various. Each of them was shaped according to the wishes and ideas of the women patron herself and was a votive gift to the saint who was their personal patron throughout her life, but also at the Last Judgment. The life circumstances of the founders and their political theology and personal habitus influenced the shaping of visual models of donor activities, so this doctoral dissertation is written through a representation of the women patrons in which special emphasis is placed on their life, private piety and patronage.