Таксономија и екологија врста рода Galanthus L. (Amaryllidaceae) У Србији
Taxonomy and ecology of the genus Galanthus L. (Amaryllidaceae) in Serbia
Докторанд
Jovanović, FilipМентор
Obratov-Petković, DragicaЧланови комисије
Bjedov, IvanaAleksić, Jelena
Tomović, Gordana
Mačukanović-Jocić, Marina
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Врсте рода Galanthus су вишегодишње зељасте биљке са луковицом, распрострањене
у Европи и Малој Азији. Због садржаја биоактивних састојака, привукле су велико
интересовање у фармакологији, а због изгледа цвета и као ране пролећнице гаје се и
у декоративне сврхе. Опстанак многих врста овога рода је у природи угрожен, услед
уништавања њихових станишта и прекомерног сакупљања луковица за трговину у
хортикултури. Због изразите варијабилности јединки и ограничених могућности у
јасном дефинисању морфолошких карактера, многе припаднике рода Galanthus није
могуће једноставно и поуздано идентификовати, што отежава примену трговинских
и конзервационих стандарда. Бројна истраживања су спроведена ради расветљавања
таксономских проблема присутних у оквиру овога рода, али је род остао недовољно
истражен у Србији и централном делу Балканског полуострва. Истраживањем на
терену установљено је да је род Galanthus у флори Србије представљен двема врстама.
Galanthus nivalis L. је забележена у свим флорист...ичким регионима земље у различитим
шумским заједницама, на широком опсегу надморских висина (70 до изнад 2100 m),
док је врста G. elwesii Hook. f. углавном заступљена у источној Србији, на падинама и
вртачама планинских букових шума, изнад 1000 m н. в. На основу 13 анализираних
морфометријских карактера, утврђена је диференцијација између проучаваних врста
и диференцијација популација врсте G. nivalis. Популације врсте G. nivalis из долине
реке Пчињe, Нишкe Бањe и са Озрена разликују се од популација ове врсте са других
локалитета по уским листовима, који у младости често поседују воштану превлаку
дуж средишњег нерва, док се популација са Радана може морфолошки одредити по
стубићу тучка – који је у просеку краћи од прашника. Резултати фенолошких
осматрања потврђују постојање значајних разлика између проучаваних популација.
Популације показују релативну стабилност током три године осматрања у односу на
почетак фенофазе цветања, стога је издвојено осам група, које се у великој мери
подударају са генетичким групама. Компаративном анализом продукције нектара, у
проучаваних врста су установљене мале и приближно једнаке вредности укупне
дневне количине нектара по цвету (G. nivalis 0,04 ± 0,03 μl/дан; G. еlwesii 0,05 ± 0,02
μl/дан)...
Species of the genus Galanthus are perennial bulbous plants, native to Europe and Asia
Minor. They have drawn considerable attention in pharmacology, due to the content of
bioactive compounds. In addition, they are widely cultivated as ornamental plants, thanks
to the early flowering period and attractive flowers. Survival of many species of the genus is
threatened in the wild, as a result of the destruction of their habitats and the collection of
bulbs for the horticultural trade. Because of the lack of clearly definable morphological
characters and the presence of great variability, species of the genus Galanthus are difficult
to distinguish and classify, which causes problems in the implementation of trade and
conservation policies. Numerous studies have been conducted in order to clarify complex
taxonomical issues within this genus, but the genus has remained insufficiently investigated
in Serbia and the central part of the Balkan Peninsula. The latest field investigations have
rev...ealed that there are two species of the genus Galanthus in the flora of Serbia. Galanthus
nivalis L. has been recorded in all regions of the country, in various forest communities and
ranging altitudes from 70 m to above 2100 m, whereas G. elwesii Hook. f. is mostly found in
eastern Serbia, on slopes and in sinkholes of montane beech forests, at altitudes above
1000 m. Based on the measurements of 13 morphological characters, differentiation
between the two studied species and the infraspecific differentiation of G. nivalis have been
determined. Populations of G. nivalis from Pčinja River valley, Niška Spa and Mt. Ozren are
distinguishable from the others by their narrow leaves which often possess a conspicuous
stripe of wax running along the central vein, while the population of Mt. Radan is easily
recognizable by its styles that are shorter than the stamens. Results of the phenological
observations have confirmed that there are significant differences between the studied
populations. During the three-year observation period, the populations had relatively stable
first flowering dates; thus, 8 phenological groups were established, which were mainly in
agreement with the genetical groups. The analysis of nectar production and pollination
shows that species G. nivalis and G. elwesii produce very small amounts of nectar (G. nivalis
0.04±0.03 μl/day; G. еlwesii 0.05±0.02 μl/day). The total nectar production in both species
is reduced to the amount of nectar secreted in the morning, the day after the flower
opening, which coincides with the activity period of specialized insect pollinators...
Факултет:
Универзитет у Београду, Шумарски факултетДатум одбране:
24-06-2019Пројекти:
- Развој технолошких поступака у шумарству у циљу реализације оптималне шумовитости (RS-MESTD-Technological Development (TD or TR)-31070)
- Истраживање климатских промена и њиховог утицаја на животну средину - праћење утицаја, адаптација и ублажавање (RS-MESTD-Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)-43007)
- Унапређење и развој хигијенских и технолошких поступака у производњи намирница животињског порекла у циљу добијања квалитетних и безбедних производа конкурентних на светском тржишту (RS-MESTD-Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)-46009)
- Биодиверзитет биљног света Србије и Балканског полуострва - процена, одрживо коришћење и заштита (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-173030)
- Развој и реализација нове генерације софтвера, хардвера и услуга на бази софтверског радија за наменске апликације (RS-MESTD-MPN2006-2010-11030)