Сликана грнчарија раног и средњег неолита централног Балкана - између стила и праксе

Abstract

Предмет истраживања ове докторске дисертације је биографија сликане грнчарије раног и средњег неолита централног Балкана, од израде до археолошких интервенција. Циљ истраживања је да се 1) преиспитају приступи и закључци о сликаној грнчарији у српској археологији; 2) фокус истраживања помери са сликане грнчарије као „хронолошки осетљивих“ налаза на специфична знања, вештине и праксе и 3) да се кроз студије керамике размотри повезаност археолошке теорије и праксе. У ту сврху систематски су анализиране збирке сликане грнчарије са налазишта Старчево-Град, Гривац и Павловац-Гумниште. Истраживање је засновано на макроскопским анализама оперативног ланца, трагова употребе/секундарне употребе/поправки и тафономије, као и контекстуалној анализи сликане грнчарије из Павловца. Истраживање је показало да сликане посуде често имају комплексне биографије и да долази до одређених промена у припреми сировине, техникама и бојама сликања. На нама је да даље разумемо ове промене и истражимо у којој мери су везане за друге аспекте живота старчевачких заједница. Сликане посуде су обликоване на различите начине, укључујући технику кобасица. Осликавали су их различито вешти и пажљиви мајстори. Нису искључиво коришћене као посуђе за излагање и коришћене су у различитим активностима припреме, чувања, служења и конзумације хране. Поломљене посуде некада су поправљане, чиме им је продужаван животни век. Иако су вероватно имале неку врсту вредности и симболичког значаја, није постојао табу да се фрагменти поломљених посуда користе као сировина за израду алатки. Ове варијабилности упозоравају нас да на основу сличности у стилу не смемо аутоматски претпостављати и сличности у пракси. Однос археолошке теорије и праксе разматран је кроз анализу повезаности концепата хронологије, стратиграфије и археолошке културе, кроз студију „мешања“ старчевачке и винчанске грнчарије у Павловцу. Показало се да анализа тафономије грнчарије може имати значајну улогу у разумевању формационих процеса, и ширих питања контаката и континуитета између старчевачких и винчанских заједница.

The subject of this doctoral dissertation is a biography of the painted pottery of the Early and Middle Neolithic of the central Balkans, from production to archaeological interventions. The aim of the research is to 1) review approaches and conclusions about painted pottery in Serbian archeology; 2) shift the focus of research from painted pottery as "chronologically sensitive" findings to specific knowledge, skills and practices and 4) consider the connection between archeological theory and practice through ceramic studies. For this purpose, collections of painted pottery from the sites Starčevo-Grad, Grivac and Pavlovac-Gumnište were systematically analyzed. The research is based on macroscopic analyzes of the chaîne opératoire, traces of use/secondary use /repairs and taphonomy, as well as contextual analysis of the painted pottery from Pavlovac. Research has shown that painted vessels often have complex biographies. There are some changes in raw material preparation, painting techniques, and paints. It is up to us to further understand these changes and explore the extent to which they are related to other aspects of the life of the Starčevo communities. The painted vessels are shaped in a variety of ways, including the coiling technique. They were painted by differently skilled and attentive potters. They are not exclusively used as display vesseles and have been used in a variety of food preparation, storage, serving and consumption activities. Sometimes broken vessels have been repaired, thus extending their life span. Although painted vessels probably had some kind of social, cultural and symbolic importance and value, there were no rules against recycling broken pots. These variations warn us that based on similarities in style, we should not automatically assume similarities in practice. The relation between archeological theory and practice was discussed through the analysis of the connection between the concepts of chronology, stratigraphy and archeological culture, through the study of the "mixing" of the Starčevo and Vinča pottery in Pavlovac. It has been shown that the analysis of pottery taphonomy can play a significant role in understanding the formation processes, and the wider issues of contacts and continuity between the Starčevo and Vinča communities.