Текстеме као стилске доминанте у песништву Новице Тадића
Texteme as stylistic dominants in the poetry of Novica Tadić Текстемы как стилeвые доминанты в поэзии н Новицы Тадича : doctoral dissertation докторская диссертация
Author
Milovanović, SonjaMentor
Kovačević, MilošCommittee members
Mikić, RadivojeBošković, Dragan
Metadata
Show full item recordAbstract
Предмет овог рада је утврђивање, опис и интерпретација текстема као
стилских доминанти у песништву Новице Тадића. Да би се то постигло, рад
има теоријски и аналитички део. У теоријском делу бавимо се термином
текстема: његовим статусом у науци, аналогијом са другим јединицама
језичког система, односом према тексту и исказу, правимо разлику између
текстеме и текстостилеме, и одређујемо текстему за потребе наше анализе.
Аналитички део рада подељен је на два дела: интерпретацију
макродискурса (Тадићевих седамнаест песничких збирки објављених за
песникова живота) и, унутар сваког од њих, микродискурса (појединачних
песама), како би се, укључивањем и хоризонталног и вертикалног плана
анализе, увиделе кохезионо-кохеренцијске везе и односи унутар читавог
његовог опуса. Њих смо пратили пре свега у оквиру тематског круга
аутопоетичких песама, и шире, теме аутентичног стваралаштва. Показало се
да се Тадић овом темом бавио од прве до последње за живота објављене
књиге, и да је она, најчешће у инт...ерференцији са другим главним темама,
попут теме зла или греха, била једна од његових песничких преокупација.
Друга целина аналитичког подручја рада односи се на неке од
доминантних одлика Тадићевог стила – дијалогичност и фигуративност, које
се тумаче на појединачним примерима песама (микродискурсима). У оквиру
сегмента о дијалогичности, разматра се и шире теоријски план овог питања,
док се у сегменту о фигуративности истичу до сада мање помињани или
необрађени стилски поступци, као што су глаголска метафора или
фразеологизми, или се о некима од њих (амплификацији и акумулацији)
говори из другачијег (пре свега стилистичког) угла. Истакнуте одлике и
поступци којима су песме реализоване треба да укажу на особености
Тадићевог стила. Конкретно, на варијантне аспекте у томе како је песник
језички и композиционо моделовао препознатљиву слику света, дочарану
првенствено осећањем човекове угрожености. Резултати до којих смо дошли
показаће, између осталог, тип промене у оквиру песничке слике,
проблематику у вези са природом лирског ја, распоне обраћања, али и
променљивост тона у обради одређених тема и мотива.
И у првом и у другом интерпретативном делу, анализом
стилематичног и стилогеног плана микродискурса или пак везама међу
макродискурсима покушали смо да укажемо на поетичке, семантичке и
композиционе аспекте, развој и промене унутар Тадићевог опуса.
The subject of this paper is the determination, description and
interpretation of textemes as stylistic dominants in Novica Tadic's poetry. In order
to achieve this, the paper is composed of theoretical and analytical parts. In the
theoretical part, we deal with the term textemes: its status in science, analogy with
other units of the language system, relation to text and statement, we make the
distinction between texteme and textostylem, and we define the texteme for the
needs of our analysis.
The analytical part of the work is divided further into two parts: the
interpretation of macro-discourses (Tadic's seventeen poetry collections published
during the poet's life) and, within each of them, micro-discourses (individual
poems) in order to reveal cohesion-coherence links and relations within the entire
body of work, by including both the horizontal and the vertical analysis plans. We
have followed links and relationships primarily in the thematic circle of autopoetic
poems, and beyon...d, in the themes of authentic creativity. It turned out that
Tadic dealt with this topic from the first to the very last of the books published
during his life, and that it was, most often in interference with other major topics,
such as the topic of evil or sin, one of his poetic preoccupations.
The second part of the analytical area of work relates to some of the
dominant features of Tadic's style - dialogism and figurativity, which are
interpreted on individual examples of poems (micro-discourses). Within the
segment about dialogism, the broader theoretical plan of this issue is considered,
while in the segment about figurativity, less-mentioned or treated stylistic
processes stand out, such as the verbal metaphor or phraseologisms, or some of
them (amplification and accumulation) are discussed from a different (above all a
stylistic) point of view. The distinguished features and processes by which the
poems were realized should show the character of Tadic's style. In particular, the
variant aspects of how he modelled linguistically and compositionally the
recognizable image of his poetic world, accomplished primarily by the feeling of
human vulnerability. The results that we arrive to will indicate, inter alia, the type
of change in the poetic image, the problem of the lyrical self, the range of
apostrophe, and the variation of the tone in the processing of certain topics and
motives.
In both the first and the second interpretative parts, by way of analysis of
the stylematic and stylogenic plan of the microdiscourses and its place in the
context of macrodiscousre, or links between macrodicourse we attempted to point
to poetic, semantic and compositional aspects, developments and changes within
Tadic's opus.