Ниво искоришћености чврсте биомасе из биљне производње за енергетске потребе у АП Војводини

Abstract

Циљ истраживања био је да се квантификује ниво искоришћености чврсте биомасе из биљне производње у АП Војводини за енергетске потребе (директним сагоревањем), односно да се идентификују кључни фактори који би допринели оптималном управљању овим ресурсом. Крајњи циљ истраживања је да креатори друштвених политика у области пољопривреде, привреде и енергетике добију јасан еталон за дефинисање мера, које ће за резултат имати оптималну употребу биомасе за енергетске потребе. Концепција истраживачког рада састојала се од два истраживања. У првом делу истраживања рачунала се искоришћеност биомасе за 4 енергетске и друге потребе, а у другом делу су истраживани разлози који најбоље описују све недостатке тренутне искоришћености биомасе за енергетске потребе. За истраживање потенцијала биомасе коришћена је методологија о потенцијалу биомасе, док је за потребе идентификације фактора који указују на тренутну искоришћеност биомасе коришћена метода факторске анализе. Подаци везани за ниво искоришћености чврсте биомасе из биљне производње прикупљени су са 75 пољопривредних газдинстава са територије АП Војводине, који су били подељени у три групе према величини обрадивих површина. Укупне анализиране површине за прорачун укупне расположиве биомасе у истраживању износиле су 51.382 ha. У укупној количини искоришћености биомасе за различите намене 3,15% је било искоришћено за енергетске потребе, 91,46% за простирку и заоравање, 2,75% за исхрану стоке и 2,64% је спаљено на њиви. Резултати истраживања указују на постојање огромног потенцијала чврсте пољопривредне биомасе која би се могла искористити за енергетске потребе. За енергетске потребе тренутно се користи свега 3,15% теоријског потенцијала биомасе, односно 9,95% њеног техничког потенцијала. Најзначајнији научни допринос истраживања представљеног у дисертацији огледа се у оригиналном приступу решавању проблема истраживања, заснованог на моделу вишеструке линеарне регресије. Спроведенo истраживање на својствен начин како математички, тако и научно, резултовало je решењем које указује који су кључни разлози недовољне искоришћености чврсте биомасе за енергетске потребе. Као кључни разлози ниске искоришћености чврсте биомасе из биљне производње за енергетске потребе у АП Војводини истичу се непостојање економске оправданости употребе биомасе, високи трошкови инвестиција у пољопривредне машине, опрему и енергетска постројења, проблем континуираног пласмана енергије током читаве године и утицај и активности одређених интересних група које не фаворизују овај извор енерги

Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuje nivo iskorišćenosti čvrste biomase iz biljne proizvodnje u AP Vojvodini za energetske potrebe (direktnim sagorevanjem), odnosno da se identifikuju ključni faktori koji bi doprineli optimalnom upravljanju ovim resursom. Krajnji cilj istraživanja je da kreatori društvenih politika u oblasti poljoprivrede, privrede i energetike dobiju jasan etalon za definisanje mera, koje će za rezultat imati optimalnu upotrebu biomase za energetske potrebe. Koncepcija istraživačkog rada sastojala se od dva istraživanja. U prvom delu istraživanja računala se iskorišćenost biomase za 4 energetske i druge potrebe, a u drugom delu su istraživani razlozi koji najbolje opisuju sve nedostatke trenutne iskorišćenosti biomase za energetske potrebe. Za istraživanje potencijala biomase korišćena je metodologija o potencijalu biomase, dok je za potrebe identifikacije faktora koji ukazuju na trenutnu iskorišćenost biomase korišćena metoda faktorske analize. Podaci vezani za nivo iskorišćenosti čvrste biomase iz biljne proizvodnje prikupljeni su sa 75 poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije AP Vojvodine, koji su bili podeljeni u tri grupe prema veličini obradivih površina. Ukupne analizirane površine za proračun ukupne raspoložive biomase u istraživanju iznosile su 51.382 ha. U ukupnoj količini iskorišćenosti biomase za različite namene 3,15% je bilo iskorišćeno za energetske potrebe, 91,46% za prostirku i zaoravanje, 2,75% za ishranu stoke i 2,64% je spaljeno na njivi. Rezultati istraživanja ukazuju na postojanje ogromnog potencijala čvrste poljoprivredne biomase koja bi se mogla iskoristiti za energetske potrebe. Za energetske potrebe trenutno se koristi svega 3,15% teorijskog potencijala biomase, odnosno 9,95% njenog tehničkog potencijala. Najznačajniji naučni doprinos istraživanja predstavljenog u disertaciji ogleda se u originalnom pristupu rešavanju problema istraživanja, zasnovanog na modelu višestruke linearne regresije. Sprovedeno istraživanje na svojstven način kako matematički, tako i naučno, rezultovalo je rešenjem koje ukazuje koji su ključni razlozi nedovoljne iskorišćenosti čvrste biomase za energetske potrebe. Kao ključni razlozi niske iskorišćenosti čvrste biomase iz biljne proizvodnje za energetske potrebe u AP Vojvodini ističu se nepostojanje ekonomske opravdanosti upotrebe biomase, visoki troškovi investicija u poljoprivredne mašine, opremu i energetska postrojenja, problem kontinuiranog plasmana energije tokom čitave godine i uticaj i aktivnosti određenih interesnih grupa koje ne favorizuju ovaj izvor energi

The goal of this study was to quantify the usability level of solid biomass from plant production in the Autonomous Province of Vojvodina for energy purposes (by means of direct combustion), that is, to identify the key factors that would contribute to the optimal management of this resource. The final goal of the study is to provide the creators of social policies in the areas of agriculture, economy, and energy with a clear standard for the definition of measures which will have as their final result the optimal use of biomass for energy purposes. The conception of research work consisted of two parts. The first part of research work included the calculation of biomass usability for energy and 7 other purposes, and the second part included the examination of reasons that describe all the drawbacks of current biomass usability for energy purposes. For the study of biomass potential, the methodology of biomass potential was used, and when it comes to identifying the factors which point to the current usability of biomass, we used the method of factor analysis. The data relating to the usability level of solid biomass from plant production were collected from 75 farms in the territory of AP Vojvodina, which were divided into three groups according to the size of arable land areas. The total area of analyzed land for calculating the overall available biomass in the study was 51,382 ha. Of the total amount of obtained usable biomass for different purposes, 3.15% was used for energy purposes, 91.46% for bedding or plowing, 2.75% for livestock feeding, and 2.64% was burned in the field. The results of the study point to the existence of enormous solid agricultural biomass potential that could be used for energy purposes. For energy purposes, only 3.15% of the theoretical potential of biomass are currently being used, that is, 9.95% of its technical potential. The most significant scientific contribution of the study presented in this dissertation is reflected in its original approach to solving the study’s problem, as being based on the model of multiple linear regression. The conducted study has, in its own way – in both mathematical and scientific terms – resulted in a solution which indicates the key reasons for insufficient solid biomass usability for energy purposes. According to this dissertation, the key reasons for the low usability of solid biomass obtained from plant production for energy purposes in AP Vojvodina are as follows: the absence of economic justifiability for the use of biomass; high costs of investing in agricultural machines, equipment, and power plants; the issue of continuous energy placement throughout the entire year and the impact and activity of particular interest groups which do not favor this source of energy.