Објектност у постмодерној пракси
Objektnost u postmodernoj praksi
dc.contributor.advisor | Đuza, Petar | |
dc.contributor.other | Filipović, Saša | |
dc.contributor.other | Nikolić, Gordan | |
dc.creator | Бауер, Љиљана | |
dc.date.accessioned | 2020-06-30T09:44:43Z | |
dc.date.available | 2020-06-30T09:44:43Z | |
dc.date.available | 2020-07-03T18:21:41Z | |
dc.date.issued | 2018-03-31 | |
dc.identifier.uri | https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija151636027792234.pdf?controlNumber=(BISIS)107032&fileName=151636027792234.pdf&id=10878&source=NaRDuS&language=sr | sr |
dc.identifier.uri | https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12380 | |
dc.identifier.uri | https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=107032&source=NaRDuS&language=sr | sr |
dc.identifier.uri | https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije151636031002555.pdf?controlNumber=(BISIS)107032&fileName=151636031002555.pdf&id=10879&source=NaRDuS&language=sr | sr |
dc.identifier.uri | null/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije151636031002555.pdf?controlNumber=(BISIS)107032&fileName=151636031002555.pdf&id=10879 | |
dc.description.abstract | Овај рад aнализира појаву и однос према објектности у уметности кроз генезу авангарди ХХ века, појава у друштву које их подстичу или прате, међусобне односе авангардних покрета, циклусе и начине који елементе, а посебно објект, у одређеним временским размацима мењају, одбацују, а затим, с надоградњом, поново усвајају. Осим тога, ове „реинкарнације” праћене су и географски, то јест на који начин, на којим територијама и уз које подстицаје се авангарде појављују, развијају, да ли и како утичу једна на другу. Најзад, и бројни опречни ставови теоретичара, критичара и самих уметника део су ове анализе, која испитује и претпоставке о даљем току објектне уметности, као и уметничких пракси уопште у току XXI века. Почетком XX века, под разним друштвеним, политичким, економским и историјским околностима, дошло је до замаха који је заувек променио начин на који тумачимо слику, не само њену тематику и композицију већ и питање концепта, односа слике и уметника према публици, према другим облицима уметности, институцијама, критици, као и сопственој сврси и смислу. Сам назив који је првобитно означавао војну претходницу– авангарда, у потпуности карактерише ове бројне правце који су кренули да мењају устаљена и ограничена правила још у другој половини ХIХ века, с идејама далеко испред свог времена. Технолошки напредак и друштвене промене утичу на појаву много интензивнијих авангарди на почетку ХХ века. Њихове основне карактеристике биле би, између осталог, одбацивање академизма, лицемерства институција, као и улоге слике као предмета дивљења и продајног продукта, иновације и теорије у области композиције (првенствено у области боје и форме), паралелна егзистенција већег броја различитих авангардних покрета у исто или приближно време, као и њихови међусобни утицаји, сажимање разних постојећих сликарских техника с примењеним уметностима, паралелно интересовање и бављење уметника и другим облицима стваралаштва (поезија, проза, театар, истраживање звука, оптике и слично), друштвени и политички ангажман, и, што је главно, смелост у експерименту, што је довело до појаве сасвим нових уметичких техника и начина изражавања. Неке од најважнијих нових уметничких пракси биле су колаж, papier colle, асамблаж, редимејд, фотомонтажа, контрарељеф, фротаж, и друге. Настале истраживањем форме, ове технике су, у првој половини ХХ века, донеле свест о објекту као о сасвим самосталном уметничком појму, до тада присутном искључиво у вајарству, али на различит начин. Ово ће, не без утицаја промена у друштву, деловати и на уметничке правце у другој половини ХХ века, који су даље развијали (и повремено одбацивали) објектност, надограђујући је новим, проширеним концептима. Тако у послератној уметности долази до развоја постмодерне, обогаћене новим медијима и праксама, великим делом инспирисаним првим авангардама, и рађају се инсталације, амбијенти, ленд-арт, боди-арт, перформанс, хепенинг, деколаж, видео-уметност и тако даље. Ове неоавангарде коначно су донеле одређену мултидисциплинарност – уметност никада више није строго пратила један одређени правац, различити савремени начини изражавања почели су да егзистирају истовремено један с другим, а исто тако и с класичним уметничким праксама, уметници су се изборили за виши степен самосталности и права, иновације и експериментални пројекти су прихваћени од стране излагачких институција, а технолошки развитак омогућио је континуирану појаву нових медија. Исто тако, слика на платну такође је и данас неисцрпно поље изражавања, на коме ауторска индивидуалност и експеримент дају нове, различите резултате, теорије и идеје. | sr |
dc.description.abstract | Ovaj rad analizira pojavu i odnos prema objektnosti u umetnosti kroz genezu avangardi HH veka, pojava u društvu koje ih podstiču ili prate, međusobne odnose avangardnih pokreta, cikluse i načine koji elemente, a posebno objekt, u određenim vremenskim razmacima menjaju, odbacuju, a zatim, s nadogradnjom, ponovo usvajaju. Osim toga, ove „reinkarnacije” praćene su i geografski, to jest na koji način, na kojim teritorijama i uz koje podsticaje se avangarde pojavljuju, razvijaju, da li i kako utiču jedna na drugu. Najzad, i brojni oprečni stavovi teoretičara, kritičara i samih umetnika deo su ove analize, koja ispituje i pretpostavke o daljem toku objektne umetnosti, kao i umetničkih praksi uopšte u toku XXI veka. Početkom XX veka, pod raznim društvenim, političkim, ekonomskim i istorijskim okolnostima, došlo je do zamaha koji je zauvek promenio način na koji tumačimo sliku, ne samo njenu tematiku i kompoziciju već i pitanje koncepta, odnosa slike i umetnika prema publici, prema drugim oblicima umetnosti, institucijama, kritici, kao i sopstvenoj svrsi i smislu. Sam naziv koji je prvobitno označavao vojnu prethodnicu– avangarda, u potpunosti karakteriše ove brojne pravce koji su krenuli da menjaju ustaljena i ograničena pravila još u drugoj polovini HIH veka, s idejama daleko ispred svog vremena. Tehnološki napredak i društvene promene utiču na pojavu mnogo intenzivnijih avangardi na početku HH veka. NJihove osnovne karakteristike bile bi, između ostalog, odbacivanje akademizma, licemerstva institucija, kao i uloge slike kao predmeta divljenja i prodajnog produkta, inovacije i teorije u oblasti kompozicije (prvenstveno u oblasti boje i forme), paralelna egzistencija većeg broja različitih avangardnih pokreta u isto ili približno vreme, kao i njihovi međusobni uticaji, sažimanje raznih postojećih slikarskih tehnika s primenjenim umetnostima, paralelno interesovanje i bavljenje umetnika i drugim oblicima stvaralaštva (poezija, proza, teatar, istraživanje zvuka, optike i slično), društveni i politički angažman, i, što je glavno, smelost u eksperimentu, što je dovelo do pojave sasvim novih umetičkih tehnika i načina izražavanja. Neke od najvažnijih novih umetničkih praksi bile su kolaž, papier colle, asamblaž, redimejd, fotomontaža, kontrareljef, frotaž, i druge. Nastale istraživanjem forme, ove tehnike su, u prvoj polovini HH veka, donele svest o objektu kao o sasvim samostalnom umetničkom pojmu, do tada prisutnom isključivo u vajarstvu, ali na različit način. Ovo će, ne bez uticaja promena u društvu, delovati i na umetničke pravce u drugoj polovini HH veka, koji su dalje razvijali (i povremeno odbacivali) objektnost, nadograđujući je novim, proširenim konceptima. Tako u posleratnoj umetnosti dolazi do razvoja postmoderne, obogaćene novim medijima i praksama, velikim delom inspirisanim prvim avangardama, i rađaju se instalacije, ambijenti, lend-art, bodi-art, performans, hepening, dekolaž, video-umetnost i tako dalje. Ove neoavangarde konačno su donele određenu multidisciplinarnost – umetnost nikada više nije strogo pratila jedan određeni pravac, različiti savremeni načini izražavanja počeli su da egzistiraju istovremeno jedan s drugim, a isto tako i s klasičnim umetničkim praksama, umetnici su se izborili za viši stepen samostalnosti i prava, inovacije i eksperimentalni projekti su prihvaćeni od strane izlagačkih institucija, a tehnološki razvitak omogućio je kontinuiranu pojavu novih medija. Isto tako, slika na platnu takođe je i danas neiscrpno polje izražavanja, na kome autorska individualnost i eksperiment daju nove, različite rezultate, teorije i ideje. | sr |
dc.language | sr (cyrillic script) | |
dc.publisher | Универзитет Привредна академија у Новом Саду, Факултет савремених уметности | sr |
dc.rights | openAccess | en |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ | |
dc.source | Универзитет Привредна академија у Новом Саду | sr |
dc.subject | авангарда | sr |
dc.subject | avangarda | sr |
dc.subject | објектност | sr |
dc.subject | форма | sr |
dc.subject | нове уметничке технике ХХ века | sr |
dc.subject | постмодерна | sr |
dc.subject | неоавангарда | sr |
dc.subject | објект и нови медији | sr |
dc.subject | авангарда у српској ијугословенској уметности | sr |
dc.subject | објекат на савременој уметничкој сцени | sr |
dc.subject | objektnost | sr |
dc.subject | forma | sr |
dc.subject | nove umetničke tehnike HH veka | sr |
dc.subject | postmoderna | sr |
dc.subject | neoavangarda | sr |
dc.subject | objekt i novi mediji | sr |
dc.subject | avangarda u srpskoj ijugoslovenskoj umetnosti | sr |
dc.subject | objekat na savremenoj umetničkoj sceni | sr |
dc.title | Објектност у постмодерној пракси | sr |
dc.title.alternative | Objektnost u postmodernoj praksi | sr |
dc.type | doctoralThesis | en |
dc.rights.license | BY | |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/59655/Disertacija.pdf | |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/59656/IzvestajKomisije.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/59655/Disertacija.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/59656/IzvestajKomisije.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_12380 |