Вербалне асоцијације и когнитивни развој ученика основне школе
Verbal associations and cognitive development of schoolchildren ; Вербальные ассоциации и когнитивное развитие учеников восьмилетней школы
Author
Petrović Dakić, AnaMentor
Dragićević, RajnaCommittee members
Moskovljević Popović, JasminaMilosavljević, Bojana
Metadata
Show full item recordAbstract
У овом истраживању испитан је језички развој деце током
основне школе, у одељењима где се српски учи као матерњи језик, а на
материјалу слободних вербалних асоцијација на апстрактне именице. Циљеви су
били: образовати асоцијативне речнике за испитиване речи, анализирати их и,
секундарно, утврдити историјски, теоријски и методолошки контекст
асоцијативних истраживања. Истраживање је било широко по обиму: анкетирани
су ученици са села и из града, из књижевних и некњижевних дијалеката. Било их
је 709 ≤ n ≤ 797 по разреду (укупно: 5232), а такође је анкетирано и близу 700
испитаника с факултета, како би се допунили подаци из Асоцијативног речника
српскога језика. Од испитаника је тражено да на 20 речи-дражи, пре свега
емоција, одговоре првом вербалном реакцијом која им падне на памет. Те су речи
одабране јер представљају апстрактне концепте – позитивне и негативне – које
деца доживљавају релативно рано, те је стога важно знати, ради боље
комуникације с њима, шта за децу имена ...тих концепата значе, како их она
доживљавају. Одговори су сабрани, па су састављени узрасни асоцијативни
речници – укупни и полно стратификовани. Анализом јаких одговора унутар
асоцијативних поља дошло се до следећих закључака: постоје разлике између
различитих узраста и полова, осим код речи које изазивају стереотипне реакције;
временом одговори постају стереотипнији; они нуде ситуациони оквир за
испитиване именице, с њима су у тематској вези, ретко у таксономској; одговори
временом, супротно очекивањима, не постају апстрактнији.
Using free word associations elicited by abstract nouns, we study the
language development of schoolchildren learning Serbian as a first language. The two
primary aims are to make associative dictionaries for our chosen words, and to analyze
them. The secondary aim is to establish a historical, theoretical and methodological
context for associative research. Our study had a wide scope: we had both urban and
rural subjects, speakers of both the standard and non-standard dialects. There were 709
≤ n ≤ 797 subjects in each grade (in total: 5232), from 2nd to 8th grade. The study also
included nearly 700 University of Belgrade undergraduates, so that the data from the
Associative Dictionary of Serbian Language could be supplemented. The subjects were
required to write the first thing that came to their mind in response to 20 words, mostly
emotions. The words chosen represented abstract concepts – both positive and negative
ones – that the children acquire relatively early. There...fore, it is important, in the interest
of fostering better communication with children, to ascertain what meaning those
concepts have for them, how they perceive them. The responses were collected and
dictionaries were made for each word, divided first just by grade, and then by gender.
The analysis of strong responses in the associative fields leads to the following
conclusions: there were age- and gender-related differences between them, except when
the words elicited stereotypical responses; with age the responses themselves become
more stereotypical; the responses offer a situational frame for the initial words, and they
make thematic connections with them, while only rarely taxonomic ones; the responses
do not become, contrary to expectations, more abstract with age.