Приказ основних података о дисертацији
Статистичке карактеристике узорка у кластер рандомизованим студијама: систематски преглед
Statistical characteristics of sample in cluster randomized trials: systematic review
dc.contributor.advisor | Станисављевић, Дејана | |
dc.creator | Костић, Мирјана М. | |
dc.date.accessioned | 2019-05-14T12:34:49Z | |
dc.date.available | 2019-05-14T12:34:49Z | |
dc.date.available | 2020-07-04T13:47:05Z | |
dc.date.issued | 2018 | |
dc.identifier.uri | https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11016 | |
dc.identifier.uri | eteze.pr.ac.rs | sr |
dc.description.abstract | Увод: Рандомизоване контролисане студије у којима се рандомизација спроводи на нивоу кластера, где сви појединци у оквиру истог кластера бивају изложени истом третману, називају се кластер рандомизоване студије. Кластер рандомизоване студије су главно средство у процени ефективности интервенција у истраживањима везаним за здравствене службе. Јединице рандомизације у овим студијама су кластери, а јединице опсервације елементи кластера што разликује кластер рандомизоване студије од осталих типова рандомизованих студија, са свим аналитичким и практичним последицама. У поређењу са индивидуално рандомизованим студијама, кластер рандомизоване студије су сложенијег дизајна, захтевају више учесника за постизање адекватне статистичке снаге студије, и примену сложенијих метода анализе података. Приликом планирања кластер рандомизованих студија неопходно је приликом израчунавања величине узорка узети у обзир корелацију која постоји унутар кластера и применити адекватне технике рандомизације које ће обезбедити адекватан баланс који у овим студијама треба да постоји и на нивоу појединца и на нивоу кластера. Циљ: Циљеви овог истраживања били су: 1. Евалуација статистичких карактеристика узорака у кластер рандомизованим студијама у смислу броја кластера, величина кластера, јединице рандомизације, начина рандомизације, величине узорка, оцена повезаности између саопштавања и адекватног израчунавања величине узорка и ефективности студије, као и оцена међусобне повезаности тих карактеристика и повезаност са потенцијалним предикторима. 2. Одређивање губитка броја испитаника и кластера током трајања студије и оцена повезаности између губитка испитаника и кластера и ефективности студије. Материјал и методе: Претраживањем библиографске базе података MEDLINE добијено је укупно 1021 библиографских јединица. Претраживање је обухватило студије публиковане до краја 2014. године. Није било ограничења у односу на језик на ком је публикација објављена. Након обављеног претраживања, приступило се прикупљању радова у целини (in extenso). Након ишчитавања прикупљених радова у анализу је ушло 608 библиографских јединица. Свака публикација је прегледана од стране два независна истраживача и екстраховани су подаци о броју рандомизованих испитаника и кластера у студији, величини кластера у студији, јединицама рандомизације, јединицама посматрања, подаци о израчунавању величине узорка и снаге студије, начину рандомизације, ефективности интервенције, године публиковања и почетка истраживања, подаци о развијености држава као и подаци о саопштавању броја испитаника и кластера током времена за студије у којима је праћен њихов ток. Резултати: Медијана броја испитаника у студијама износила је 1353 са опсегом 28- 933789 испитаника, медијана броја кластера износила је 26 са опсегом 2-4007, док је медијана величине кластера износила 47 са опсегом 1-29611. Најучесталије јединице рандомизације су здравствене установе које чине 39% свих јединица рандомизације. Најчешће примењена техника рандомизације је стратификација која је саопштена у 193 (31.7%) студије, док је учесталост просте рандомизације износила 20.7%. Израчунавање величине узорка је било саопштено у 501 (82.4%) студији од чега је 403 (80.4%) студија урачунало груписање у кластере приликом израчунавања величине узорка. Не постоји повезаност између адекватног израчунавања величине узорка и ефективности студија (p=0.445). Постоји статистички значајна слаба негативна повезаност између величине студија и бруто домаћег производа по глави становника у државама у којима су спроведена истраживања (r=-0.312). Не постоји статистички значајна разлика у величини кластера између испитиваних група у току рандомизације (p=0.509). Долази до статистички значајног губитка испитаника (p<0.001) и кластера (p<0.001) током времена. Постоји статистички значајна повезаност између процента испитаника изгубљених између рандомизације и краја истраживања и ефективности студија (p=0.006). Не постоји повезаност између примене адекватних техника израчунавања величине узорка и губитка испитаника између рандомизације и краја истраживања (p=0.832). У студијама у којима смо пратили ток испитаника и кластера, број испитаника у све три тачке посматрања био је приказан у 42.5% студија, а број кластера у све три тачке посматрања био је приказан у 32.4% студија. Закључци: Постоји велико варирање у броју и величини кластера. Најучесталије јединице рандомизације су здравствене установе. Најчешће примењена техника рандомизације је стратификација, али је учесталост просте рандомизације и даље висока. Између испитиваних група постоји баланс у величини кластера у току рандомизације. Студије које су имале већи број испитаника у истраживању су спроведене у сиромашнијим земљама. Методе за одређивање величине узорка су примењене адекватно и приказане су у већини студија. Услед губитка испитаника током праћења постоји ризик да не буде детектована ефективност интервенције. У већини студија губитак испитаника је контролисан применом адекватних техника за израчунавање величине узорка. | sr |
dc.language.iso | scc | sr |
dc.publisher | Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Медицински факултет | sr |
dc.rights | openAccess | en |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/ | |
dc.source | Универзитет у Приштини [Косовска Митровица] | sr |
dc.subject | рандомизација | sr |
dc.subject | узорак | sr |
dc.subject | кластер | sr |
dc.title | Статистичке карактеристике узорка у кластер рандомизованим студијама: систематски преглед | sr |
dc.title.alternative | Statistical characteristics of sample in cluster randomized trials: systematic review | en |
dc.type | doctoralThesis | en |
dc.rights.license | BY-NC-ND | sr |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/60795/mirjana_kostic_dd.pdf | |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/60796/izvestaj_mirjana_kostic.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/60795/mirjana_kostic_dd.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/60796/izvestaj_mirjana_kostic.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11016 |