Проблем одрицања у књижевном делу Момчила Настасијевића

Abstract

У докторској дисертацији под називом Проблем одрицања у књижевном делу Момчила Настасијевића из различитих аспеката разматран је проблем одрицања, било да је реч о животном, филозофском, религијском (теолошком) или поетском типу одрицања. Будући да је сам проблем одрицања суштински и средишњи проблем целокупног књижевног дела Момчила Настасијевића, до чега се дошло његовом минуциозном анализом, која је резултирала узорком од близу седам стотина примера који су или експлицитно наведени, или имплицитно назначени за четири основна типа одрицања, дошло се до закључка да је управо тај проблем оно примарно esse и existere како песника, тако и света као таквог. Судбински је сам човек одређен овим појмом од почетака његовог свесног односа према свету, те је управо одрицање оно што чини нераскидиву спону између њега и контекста у коме се налази. Многобројне анализе које су за предмет имале Настасијевићево књижевно дело у целини, или су се само сегментарно бавиле њиме, дакле читава литература о делу Момчила Настасијевића прати проблем одрицања у њему континуирано, од првих критика до данас. Проблем одрицања у дисертацији разматран је тако што је свака од четири наведене врсте одрицања била разматрана, применом интерпретацијске и херменеутичке методе истраживања, кроз све жанрове, неовисно од заступљености појединих врста у појединим жанровима Настасијевићевог дела. Оно пак што је било заједничко свим тим разматрањима, односно анализама и тумачењима, јесте обухватање свих примера сваке врсте одрицања, што је праћено одговарајућом стручном литературом о Момчилу Настасијевићу, као и оном научном, пре свега теоријском, филозофском и теолошком. Момчило Настасијевић је песник одрицања. Својим целокупним делом, али и животом као таквим, Настасијевић је вишеструко и неоспорно успоставио проблем и сам поступак одрицања, као својеврсни принцип не само стварања, него и читавог постојања. У докторској дисертацији под називом Проблем одрицања у књижевном делу Момчила Настасијевића из различитих аспеката разматран је проблем одрицања, било да је реч о животном, филозофском, религијском (теолошком) или поетском типу одрицања. Будући да је сам проблем одрицања суштински и средишњи проблем целокупног књижевног дела Момчила Настасијевића, до чега се дошло његовом минуциозном анализом, која је резултирала узорком од близу седам стотина примера који су или експлицитно наведени, или имплицитно назначени за четири основна типа одрицања, дошло се до закључка да је управо тај проблем оно примарно esse и existere како песника, тако и света као таквог. Судбински је сам човек одређен овим појмом од почетака његовог свесног односа према свету, те је управо одрицање оно што чини нераскидиву спону између њега и контекста у коме се налази. Многобројне анализе које су за предмет имале Настасијевићево књижевно дело у целини, или су се само сегментарно бавиле њиме, дакле читава литература о делу Момчила Настасијевића прати проблем одрицања у њему континуирано, од првих критика до данас. Проблем одрицања у дисертацији разматран је тако што је свака од четири наведене врсте одрицања била разматрана, применом интерпретацијске и херменеутичке методе истраживања, кроз све жанрове, неовисно од заступљености појединих врста у појединим жанровима Настасијевићевог дела. Оно пак што је било заједничко свим тим разматрањима, односно анализама и тумачењима, јесте обухватање свих примера сваке врсте одрицања, што је праћено одговарајућом стручном литературом о Момчилу Настасијевићу, као и оном научном, пре свега теоријском, филозофском и теолошком. Момчило Настасијевић је песник одрицања. Својим целокупним делом, али и животом као таквим, Настасијевић је вишеструко и неоспорно успоставио проблем и сам поступак одрицања, као својеврсни принцип не само стварања, него и читавог постојања.

U doktorskoj disertaciji pod nazivom Problem odricanja u književnom delu Momčila Nastasijevića iz različitih aspekata razmatran je problem odricanja, bilo da je reč o životnom, filozofskom, religijskom (teološkom) ili poetskom tipu odricanja. Budući da je sam problem odricanja suštinski i središnji problem celokupnog književnog dela Momčila Nastasijevića, do čega se došlo njegovom minucioznom analizom, koja je rezultirala uzorkom od blizu sedam stotina primera koji su ili eksplicitno navedeni, ili implicitno naznačeni za četiri osnovna tipa odricanja, došlo se do zaključka da je upravo taj problem ono primarno esse i existere kako pesnika, tako i sveta kao takvog. Sudbinski je sam čovek određen ovim pojmom od početaka njegovog svesnog odnosa prema svetu, te je upravo odricanje ono što čini neraskidivu sponu između njega i konteksta u kome se nalazi. Mnogobrojne analize koje su za predmet imale Nastasijevićevo književno delo u celini, ili su se samo segmentarno bavile njime, dakle čitava literatura o delu Momčila Nastasijevića prati problem odricanja u njemu kontinuirano, od prvih kritika do danas. Problem odricanja u disertaciji razmatran je tako što je svaka od četiri navedene vrste odricanja bila razmatrana, primenom interpretacijske i hermeneutičke metode istraživanja, kroz sve žanrove, neovisno od zastupljenosti pojedinih vrsta u pojedinim žanrovima Nastasijevićevog dela. Ono pak što je bilo zajedničko svim tim razmatranjima, odnosno analizama i tumačenjima, jeste obuhvatanje svih primera svake vrste odricanja, što je praćeno odgovarajućom stručnom literaturom o Momčilu Nastasijeviću, kao i onom naučnom, pre svega teorijskom, filozofskom i teološkom. Momčilo Nastasijević je pesnik odricanja. Svojim celokupnim delom, ali i životom kao takvim, Nastasijević je višestruko i neosporno uspostavio problem i sam postupak odricanja, kao svojevrsni princip ne samo stvaranja, nego i čitavog postojanja. U doktorskoj disertaciji pod nazivom Problem odricanja u književnom delu Momčila Nastasijevića iz različitih aspekata razmatran je problem odricanja, bilo da je reč o životnom, filozofskom, religijskom (teološkom) ili poetskom tipu odricanja. Budući da je sam problem odricanja suštinski i središnji problem celokupnog književnog dela Momčila Nastasijevića, do čega se došlo njegovom minucioznom analizom, koja je rezultirala uzorkom od blizu sedam stotina primera koji su ili eksplicitno navedeni, ili implicitno naznačeni za četiri osnovna tipa odricanja, došlo se do zaključka da je upravo taj problem ono primarno esse i existere kako pesnika, tako i sveta kao takvog. Sudbinski je sam čovek određen ovim pojmom od početaka njegovog svesnog odnosa prema svetu, te je upravo odricanje ono što čini neraskidivu sponu između njega i konteksta u kome se nalazi. Mnogobrojne analize koje su za predmet imale Nastasijevićevo književno delo u celini, ili su se samo segmentarno bavile njime, dakle čitava literatura o delu Momčila Nastasijevića prati problem odricanja u njemu kontinuirano, od prvih kritika do danas. Problem odricanja u disertaciji razmatran je tako što je svaka od četiri navedene vrste odricanja bila razmatrana, primenom interpretacijske i hermeneutičke metode istraživanja, kroz sve žanrove, neovisno od zastupljenosti pojedinih vrsta u pojedinim žanrovima Nastasijevićevog dela. Ono pak što je bilo zajedničko svim tim razmatranjima, odnosno analizama i tumačenjima, jeste obuhvatanje svih primera svake vrste odricanja, što je praćeno odgovarajućom stručnom literaturom o Momčilu Nastasijeviću, kao i onom naučnom, pre svega teorijskom, filozofskom i teološkom. Momčilo Nastasijević je pesnik odricanja. Svojim celokupnim delom, ali i životom kao takvim, Nastasijević je višestruko i neosporno uspostavio problem i sam postupak odricanja, kao svojevrsni princip ne samo stvaranja, nego i čitavog postojanja.