"Менаџмент, оптимизација фактора производње и привредни раст"

Abstract

Теорија, методи и модели оптимизације појављују се и развијају као резултат великог интереса људи да многе проблеме пројектовања, планирања и управљања у разноврсним делатностима реше што је могуће боље. Током векова људске амбиције нису се задовољавале само добрим решењима. Било да се радило о разним оперативним акцијама или стратегијским одлукама, врло често је код људи провејавала мисао о тражењу најбољих решења, без обзира да ли је у питању технички проблем, економски задатак, нека друштвена функција, тежња за најбољим планом, најбољим начином функционисања или најбољим менаџментом била је у прошлости а поготово данас увек присутна. Та жеља временом је добијала на значају. Имати најбоље решење, или решење близу најбољег значи направити уштеде материјала и енергије, постићи велику финансијску добит, или неопходну поузданост и сигурност. Очигледно је да одабрати најбоље конфигурације производних утрошака, наћи најбоље перформансе, или одабрати најбољи менаџмент, најчешће нису лаки задаци. Проблеми у којима се траже најбоља решења су врло разноврсни, зато проблеми оптимизације постају веома сложени, али за нас интересантни проблеми управљања предузећем. Разноликост проблема и велики број задатака у којима се траже најбоља решења, учинили су развој и примену математичких модела у одређивању најбољих решења изузетно сложеним и разноврсним. Уобичајени прилаз развоју овог дела теорије оптимизације мора да карактеришу одређена математичка формализација проблема –описи, из којих се логичко-математичким путем, чије је основно обележије строгост разматрања, економским тумачењем, тражи пут ка најбољем решењу.

Teorija, metodi i modeli optimizacije pojavljuju se i razvijaju kao rezultat velikog interesa ljudi da mnoge probleme projektovanja, planiranja i upravljanja u raznovrsnim delatnostima reše što je moguće bolje. Tokom vekova ljudske ambicije nisu se zadovoljavale samo dobrim rešenjima. Bilo da se radilo o raznim operativnim akcijama ili strategijskim odlukama, vrlo često je kod ljudi provejavala misao o traženju najboljih rešenja, bez obzira da li je u pitanju tehnički problem, ekonomski zadatak, neka društvena funkcija, težnja za najboljim planom, najboljim načinom funkcionisanja ili najboljim menadžmentom bila je u prošlosti a pogotovo danas uvek prisutna. Ta želja vremenom je dobijala na značaju. Imati najbolje rešenje, ili rešenje blizu najboljeg znači napraviti uštede materijala i energije, postići veliku finansijsku dobit, ili neophodnu pouzdanost i sigurnost. Očigledno je da odabrati najbolje konfiguracije proizvodnih utrošaka, naći najbolje performanse, ili odabrati najbolji menadžment, najčešće nisu laki zadaci. Problemi u kojima se traže najbolja rešenja su vrlo raznovrsni, zato problemi optimizacije postaju veoma složeni, ali za nas interesantni problemi upravljanja preduzećem. Raznolikost problema i veliki broj zadataka u kojima se traže najbolja rešenja, učinili su razvoj i primenu matematičkih modela u određivanju najboljih rešenja izuzetno složenim i raznovrsnim. Uobičajeni prilaz razvoju ovog dela teorije optimizacije mora da karakterišu određena matematička formalizacija problema –opisi, iz kojih se logičko-matematičkim putem, čije je osnovno obeležije strogost razmatranja, ekonomskim tumačenjem, traži put ka najboljem rešenju.