Слика и моћ : представа владара у српској визуелној култури 19. и почетком 20. века

Abstract

Смештање владарске слике у систем српске визуелне културе 19. века подразумевало је поштовање законитости медијске репрезентације која је важила широм Европе. Функционисање владарске слике пратили смо током дугог деветнаестог века, од почетка Француске револуције до праскозорја Првог светског рата. У тако уоквиреном временском простору, посматрали смо живот владарских слика везаних за две српске династије: Обреновић и Карађорђевић. Постављањем владарске слике у корпус визуелне културе, отворили смо могућност да се оне валоризују изван суве естетске категоризације. Перформативност и акциона телесност владарског лика омогућиле су да се у одређеним сегментима рада фокусирамо и на владареву тактилну и презентну слику. Ипак, владарска слика је, упркос многобројним специфичностима, превасходно дефинисана као вештачки уобличена представа (портрет, скултптура, фотографија...). Могућа, апсолутна самодовољност владарске слике откривена је као парадоксални недостатак, будући да је остала спутана одређеним граничним структурама и наметнутим системима репрезентације. Њена унутрашња моћ, у напетости са спољашњим околностима, откривала се током истраживачког процеса, одредивши лимите снаге владарске слике. У процесу истраживања показала се потреба за поимањем владарске слике као трансисторијског симбола - препознатљивог на нивоу структуралне сличности - који се потом додатно историзовао и конкурентно надметао са ограничавајућим круговима јавности. Владарска слика је постала историјски знак, агенс друштвене комуникације, као и визуелни носилац хеуристичке вредности. Њена критичка и историјска вредност визуелизоване су говорним, литерарним, алегоријским и перформативним језиком, творећи стратегије репрезентације у оквиру политика уметности. Одсуство методолошке унисоности у сагледавању владарских слика последица је поштовања различитости визуелне грађе. Упркос плурализму метода, донекле је наглашена методолошка апаратура својствена политичкој иконографији, чија је претпостављена интердисциплинарност омогућила дешифровање координатног система владарских слика. Вера у доминацију садржаја владарске слике поништила је евентуалну кодификацију иконографски одређених владарских типова, што је допринело да владарске слике вежемо у значењски систем окружења. Истовремено, њихова форма није у потпуности остала на маргини, будући да је естетско грађење владарске слике (форма, боја, материјал) умногоме одређено њеним инсценаторским и апелативним карактером. Коначно, владарске слике и њихова сазнајна вредност резултат су интерактивног и комуникацијског процеса. Њихова моћ саморефлексије усмерена је ка трећем лицу, било да је у питању уметник-креатор, адресат или накнадни истраживач. Тако је изведен закључак да моћ владарске слике лежи у енергетским ефектима, који их чине препознатљивим и активним чиниоцима у једном релативно логички постављеном медијском систему.

The induction of the ruler’s image into the system of Serbian visual culture of the 19th century implied the respect for legitimacy of media representation that had been applied across Europe. We have followed the functioning of the ruler’s image during the long 19th century which had lasted from the beginning of the French Revolution to the dawn of the World War II. Within this historically framed time span we have followed the life of ruler’s images involving two Serbian ruling dynasties: the Obrenovics and the Karadjordjevics. By placing the image of the ruling body into the ground of visual culture, we have discovered that it could be valorized beyond the pure aesthetic categorization. The performativity and bodily activeness of the ruler’s image allowed us to focus also on his tactile and present image in certain areas of our study. Nevertheless, in spite of all peculiarities, the ruler’s image is mainly defined as the artificial representation (portrait, sculpture, photography…). Possible, absolute self-sufficiency of the ruler’s image was revealed here as a paradoxical shortcoming, since it remained tied to certain margin structures and the imposed systems of representation. Its internal power in tension with the external circumstances had been appearing throughout the entire research process and it determined the power limit of ruler’s image. During the research process we found it necessary to perceive the ruler’s image as a transhistorical symbol recognizable at the level of structural similarity that eventually was additionally historized and competitively imposed to the limited public circles. The ruler’s image has become a historical sign, the agent of social communication, and also the visual carrier of heuristic significance. Its critical and historical value is visualized via oral, literary, allegorical, performative… language, creating the strategies of representation within arts politics. The absence of methodological uniformity in our consideration of ruler’s images came as the consequence of respect for diversity of visual material. Regardless of methodological pluralism, we have slightly accented research methods that are typically related to the political iconography and its presumed interdisciplinarity had allowed us to decode the ruler’s images coordinate system. The faith in the supremacy of the ruler’s image contents had cancelled the eventual codification of ichnographically specific ruler’s types that, consequently, allowed us to tie the ruler’s images into the semantic system. At the same time, their form wasn’t entirely marginalized since the aesthetic creation of the ruler’s image (form, color, material…) is largely defined by its appellative inscenation character. Finally, the ruler’s images and their cognitive values are the results of interactive and communication processes. Their power of selfreflection is directed toward the third person no matter if that is artist-creator, addressee or subsequent researcher. As a consequence, it was concluded that the power of ruler's images lies in the energetic effects, which makes them distinctive and active factors in a relatively logically set media system.