Квантитативна ЕЕГ анализа утицаја високофреквентног електромагнетног зрачења на биоелектричну активност мозга

Abstract

Дискусија о ефектима електромагнетног поља на људски организам почела је да добија на значају увођењем дигиталних мобилних радиотелефона (ГСМ-и). Ови нови комуникациони системи функционишу помоћу високо-фреквентних пулсирајућих електромагнетних поља у доњем микроталасном опсегу. Налази разних студије су прилично хетерогени а поређења су тешка услед широког спектра различитих физичких и биолошких експерименталних услова. Сигнал мобилног телефна у суштини не показује никакву снагу када корисник не разговара или прима позив, али када корисник комуницира снага овог пулсног електромагнетног поља (ЕМП) достиже максимум од 250 mW. Постоји бојазан да ће ово пулсирајуће ЕМП-е доспети до неурона и директно утицати на функцију мембране. За истраживање оваквих ефеката се најчешће користи електроенцефалограм (ЕЕГ) како би се проценио ефекат коришћења МТ-а код људи, услед његове осетљивости на непосредне промене у неуронским функцијама. Посматрање оваквих финих промена у електричној активности мозга које се јављају под утицајем високофреквентних електромагнетних таласа захтева употребу другачијих неконвенционалних метода ЕЕГ-а. Зато је увођење дигиталног ЕЕГ је омогућило да се лако примене разне врсте квантитативне ЕЕГ анализе (QEEG). Јер је QEEG новија метода која може да пружи податке које се визуелном анализом не могу открити.Она обухвата мерење амплитуде, спектралну анализу, корелациону анализу, анализу кохеренције, ауторегресивну анализу, препознавање облика, мапирање сигнификантне вероватноће, просторну анализу односно топографско мапирање, методологија локализације извора дипола, анализу електричног извора, аутоматску детекцију догађаја и друге технике. Главни циљ овог истраживања је утврдити ефекат високофреквентног елекромагнетног зрачења које емитује мобилни телефон на биоелектричну активност мозга регистровану електроенцефалограмом, а пре свега анализирајући QEEG. Циљ је био да се покаже да ли се под утицајем високофреквентног електромагнетног поља емитованог од стране активног мобилног телефона мења амплитуда и фреквенција ЕЕГ таласа, као и да ли долази до значајније варијабилности спектралне густине фреквенција ЕЕГ таласа. У истраживању је обухваћено 60 испитаника (30 особа мушког пола и 30 особа женског пола). Испитаници су били узраста између 20 и 30 године. Сви испитаници су без било каквог неуролошког или психијатријског обољења и без употребе било каквих лекова или психоактивних супстанци најмање у периоду од месец дана пре почетка снимања. Сваком испитанику су урађена два узастопна ЕЕГ снимања у трајању од по око 20 минута. Прво ЕЕГ снимање је било у мировању без употребе генератора електромагнетног поља а после паузе од око 3 мин поновило се ЕЕГ снимање али сада током употребе мобилног телефона у трајању од 10 мин на једном уву, потом начињена пауза од око 2 мин и снимање поновљено са употребом мобилног телефона на супротном уву такође у трајању од 10 мин.За генерисање високофреквентног електромагнетног поља користио се стандардни мобилни телефон као пријемник за генерисање ЕМП. ЕЕГ снимци су обављени код испитаника у лежећем положају, у стању опуштене али алертне будности, са затвореним очима. Монополарне ЕЕГ деривације су измерене са Ag / AgCL површинским електродама које су фиксиране у складу са међународним 10-20 системом. За анализу примарних података коришћене су дескриптивне статистичке методе и методе за тестирање статистичких хипотеза. Од дескриптивних статистичких метода коришћене су мере централне тенденције (аритметичка средина, медијана), мере варијабилитета (стандардна девијација) и релативни бројеви (показатељи структуре). Од метода за тестирање статистичких хипотеза коришћени су т-тест.При анализитању података добијени су следећи резултати: при анализи амплитуда ЕЕГ таласа осим статистички значајне разлике варијабилитета амплитуде Алфа таласа код жена након излагања мобилном телефону на десној страни главе, није примећена друга разлика у амплитуди ЕЕГ записа код оба пола. Што се тиче фреквенције ЕЕГ таласа, није забележена статистички значајна разлика код оба пола пре и после излагања мобилном телефону. Континуитет основне активности мењао се у односу на период пре излагања мобилним телефоном и та на оној страни на којој је био постављен мобилни телефон али без статистички значаје разлике , слично је и са спекатралном густина фреквенције повећавао се спектар Алфа и Тета активности на оној страни на којој је деловао активни мобилни телефон. Постоје бројне контрадикторности у резултатима разних студија, које су обрађивале сличну тематику али њих треба схватити као подстрек за даља истраживања из ове области, која не треба ограничити само на електричну активност мозга, већ на целокупно здравље људи.