Високопланинска васкуларна флора Црног Врха, Бистре и Коњушке на Шар планини

Abstract

Високопланинска васкуларна флора Црног врха, Бистре и Коњушке на Шар планини У раду је представљена високопланинска васкуларна флора Црног врха, Бистре и Коњушке на Шар планини. Током теренских истраживања у периоду од 2013 до јуна 2018. године, као и прегледом литературе, за ово подручје је утврђено присуство од укупно 780 таксона, при чему су 118 биљна таксона потврђена, док су 662 биљне врсте по први пут забележене за подручје. Теренским истраживањима није потврђено присуство 32 литературно наведена таксона. Од 780 биљних врста флоре Црног врха, Бистре и Коњушке, раздео Pteridophyta и Lycopdiophyta заступљен је са 11 фамилија, 11 родова и 20 врста, односно 2,56% укупног броја врста.од укупног броја врста; Раздео Pinophyta, односно класа Pinopsida заступљена је са 2 фамилије, 4 рода и 7 врста, односно 0,9 % укупног броја врста; скривеносеменице- Magnoliophyta, класе Magnoliopsida је најбројнија, и представљена је са 55 фамилија, 223 родова и 633 врсте (81,15 %) укупног броја врста и класе Liliоpsida је заступљена са 11 фамилија, 45 рода и 120 врста, односно 15,38% укупног броја врста. Таксономска анализа флоре Црног Врха, Коњушке и Бистре, указује да су по брројности најдоминантније фамилије (са бројем родова већим од 5) Compositae (36), Brasicaceae (18), Poaceae (18), Lamiaceae (17), Caryophylaceae (16), Apiaceae (14), Rosaceae (14), Leguminosae (12), Ranunculaceae (10), и друге. Најзаступљеније фамилије (са бројем врста већим од двадесет): Compositae (111), Caryophylaceae (55), Brassicaceae (42), Rosaceae (38), Poaceae (37), Leguminosae (34), Ranunculaceae (28), Lamiaceae (27), Plantaginaceae (25), Campanulaceae (25), Saxifragaceae (24) и друге. Фитогеографском анализом утврђено је да је истраживано подручје средњеевропско планинског карактера. Средњеевропско планински ареал тип је најприсутнији са 234 (или 30%), евроазијски тип учествује са 109 (или 13,9%), значајно учешће јужноевропско планинског ареал типа 80 (10,25 %), средњеевропски ареал тип учествује са 70 (или 8,9%) са подтиповима (средњеевропско каваски 5,76% и средњеевропско анатолијскокавкаски, каваски са 1,03%), арктичко-алпијски са 5,9 %. Остали ареал типови су знатно мање присутни у флори истраживаног подручја: бореални са 7,5%, медитерански са 5,65%, медитеранско-понтски са 4,3 % представника, у флори Црног врха, Бистре и Коњушке. Најмању заступљеност у флори истраживаног подручја имају холарктички 3,07 %, космополитски 3 % и средњеевропска анатолијсо- кавкаски (1,03 %) ареалтипови. На истраживаном подручју присутне су 72 реликтне врсте (7,54% укупне флоре). Највећи број припада глацијалним реликтима арктичко-алпијског типа (36 таксона, 3,76% укупне флоре), нешто мање су заступљени бореални реликти (21 врста, 2,19% укупне флоре), док је глацијалних реликата алпијског типа распрострањења најмање (15 врста, 1,57% укупне флоре). У високопланинској флори Црног Врха, Коњушке и Бистре присутноje 103 ендемечних таксона у рангу врсте и подврсте (или 13,2%.). На истраживаном подручју присутне су и реликтне врсте (79 таксона или 10,13% укупне флоре). Највећи број припада глацијалним реликтима арктичко-алпијског типа 42 таксона (или 5,56% укупне флоре), нешто мање су заступљени алпијски са 20 (или 2,56%), таксона, и најмањег распрострањења су реликти бореалног типа 17 таксона (или 2,18% ) укупне флоре. Еколошка анализа високопланинске флореда утврђено је да је доминантна животна форма подручје Црни врх, Бистра и Коњушка јесте хемикриптофитска (H) која је заједно са прелазним формама заступљена са 466 (59,74%). Хамефите (Ch) су присутне са 122 (15,64%), а са 90 таксона (11,54 %) геофита (G) заједно са прелазном формом. У укупној флори животна форма терофита (Т) заступљена је са 62 врсте (7,95 %), заједно са прелазном формом. Фанерофита (P) са 25 (3,33%) и нанофанерофита (NP) са 12 (1,54%) врста. Остале животне форме су знатно мање заступљене у флори истраживаног подручја Са аспекта угрожености врста дат је преглед биљних таксона који су укључени у Светску Црвену листу флоре (14 биљних врста) и Европске Црвене листе (15 биљних врста). У Црвеној књизи флоре Србије налазе се укупно 4 биљне врсте у различитим категоријама угрожености. Европске Црвене листе (12 врста), Таксона од међународног значаја има 31, док је 21 таксон законом заштићен као природна реткост на територији Србије, а 29 врста су стављене под контролу сакупљања, коришћења и промета.

Dana 11.12.2018. primljen e-mail sa zahtevom za uklanjanje. PDF zahteva je prikacen uz ovu disertaciju.