Апропријација и христијанизација мотива зодијака у уметности средњег века

Abstract

Концепт зодијака је своју стандардизовану визуелну форму стекао у римској уметности царског периода. Дванаест знакова који су красили представе паганских божанстава, царске и фунерарне споменике, магијске предмете, током средњег века могли су се видети на страницама библијских и литургијских рукописа, на фасадама и у унутрашњости цркава широм Европе. Интердисциплинарним приступом, базираним на методама више друштвених и хуманистичких наука, овај рад настоји да идентификује разлоге који су иницирали транспоновање мотива зодијака из античке уметности и његову реконтекстуaлизацију у хришћанску уметност средњег века, као и историјске, културне, политичке услове који су то омогућили. У ту сврху, пажња је посвећена различитим значењима и формама које је зодијак имао у писаној и визуелној култури старог и средњег века, његовим различитим применама, као и историји оних дисциплина које су имале нарочит утицај на његову популаризацију и рецепцију. С обзиром да је током истраживања уочен синхроницитет између најзначајнијих етапа у развоју и ширењу астрологије и периода интензивиране појаве представа зодијака, у раду се износи преглед историје астрологије, као и различитих ставова које су према њој имали различити хришћански аутори, црквени и световни великодостојници, као и поједине групације од првих векова нове ере до краја средњег века. Упркос бројним конотацијама које су за средњовековне посматраче могле бити негативне, зодијак је уврштен у иконографски репертаор хришћанске уметности захваљујућу својој улози у космолошко-есхатолошким теоријама античке и позноантичке филозофије присутним и у доминантним средњовековним дискурсима о изгледу и структури света. Према њима, овај мотив је означавао границу између небеског и овоземаљског и као такав нашао истакнуто место у декорацији храмова и у оквиру религиозних сцена и иконографских целина.

The concept of the zodiac found its standardized visual form in the art of the Roman Imperial age. The Twelve Signs that could be seen decorating images of pagan deities, imperial and funerary monuments, as well as magical objects, could also be seen on the pages of biblical and liturgical manuscripts, on the façades and in the interiors of churches throughout Europe during the Middle Ages. By using an interdisciplinary approach, based on the methods of various disciplines within humanities and social sciences, this dissertation aims to identify causes that initiated the transposition of the Zodiac motif from ancient art and its appropriation into Christian art of the Middle Ages and to illuminate historical, cultural, and political conditions that enabled that process. To that end, we have focused our attention on different meanings and forms of the Zodiac in written and visual cultures of both Antiquity and the Middle Ages, as well as various applications it found, and the histories of those disciplines that had a particular effect on the reception and popularization of this motif. Considering that we have inferred the existence of synchronicity between the major phases in development of astrology and its transmission and periods in art history during which an increased number of representations of the Zodiac occur, we present an overview of the history of astrology, as well as different attitudes towards this divinatory technique expressed by numerous Christian authors, secular and ecclesiastical dignitaries, and certain groups within Christianity, from the first centuries of the common era until the end of the Middle Ages. Despite various connotations which could have posed a negative impression on the medieval viewers, Zodiac was included into the iconographic repertoire of Christian art due to the role it had in cosmological-eschatological theories of antique and late antique philosophers that were included into dominant medieval discourses on the structure of the Universe. The Zodiac, which represented the sphere of the fixed stars- the outer limit of the cosmos, delineated the border between celestial and earthly realms and was thus accorded a prominent position in church decoration and within religious scenes and iconographic ensembles.